Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете

3“ у ннННИЗу _РЧЕ ЧИ Па њи а и

— 21 —

Г. Сава Урошевић: Господо! Ја веома жалим, што несам имао прилике да раније прегледам предавање г. Ћоровића, како би о њему могао размислити и онда говорити пред овако одличним скупом. Но пратећи сада предавање г. референта, запазпо сам, да се, у опште узевши, ствар тиче потребе организованог рада на народном просвећивању у свима деловима Српства. Допустите, дакле, да о томе кажем неколико речи, аг. референта молим да учини исправке ако његове мисли нисам у свему тачно схватио.

Поводом садашње прославе, Просвјета и Културна Лига измењале су мисли о раду на народном просвећивању и културном напретку у опште. У истакнутом питању: 0 стварању једне нарочите организације, која би уједначивала просветно-културни рад у свима деловима Српетва, колико се сећам, управа К. Лиге држала се резервисано. Ми из искуства знамо, да се и у самој Србији не може у свима крајевима на исти начин радити. Друге су прилике, други су људи, други је културни ниво, на пример на Тимоку, други је у смедеревском пли ваљевском округу, а други је на Дрини, те према томе и начин рада мора се подешавати како где прилике захтевају. Ове разлике истичу се још у већој мери када се има у виду свеколико Српство. И с тога наш рад у појединостима не може се везати и определити једном заједничком организацијом, већ се мора подешавати према ужој средини којој је намењен. Све то, као пи друге тешкоће на које бисмо наишли управљајући просветно-културним пословима преко једног нарочитог Одбора, определиле су Управу К. Лиге да у измени мисли с Просветом заступи идеју: да се, бар за сада, не ствара никаква чврета организација међу културним друштвима у Српству, из бојазни да би се тим начином послови пре укочили него унапредили, него да се одржава међу истима тесна духова веза и да се, где је то могућно, указују међусобне потпоре.

На погледе г. референта како да се дође до што већег броја популарних књига за народ, не бих имао учинити никакву примедбу, ако би се, наравно, међу нашим друштвима нашла таква која располажу довољним материјалним средствима за ту сврху. Али, у колико познајем наша културна друштва п материјална средства којима она располажу, могао бих тврдити, да ова те послове не би на себе могла примити. Тако, бар, стоји ствар код нас у Србији. На сваки начин, ово се не може тврдити за Матицу Српску у Н. Саду и за Просвјету у Сарајеву. Просвјета, по својој организацији и по својим пословима, представља нам, поготову, једно Министарство Просвете, које располаже п знатним буџетом. С тога, ако би се Матица п Просвјета ангажовале да пздају повремене популарне списе, оне могу посигурно рачунати, да би остала просветно-културна друштва у Српетву вазда излазила у сусрет и пласирала што већи број књига њиховог издања.

Г. референт се у овоме реферату дотакао и обраде популарних предавања, која би се, тотова и спремљена, уручивала појединим предавачима. Свима нам је познато, да се на томе до сада код нас није радило, није, бар, онако како је то урађено п како се ради у Француској, Немачкој, и т. д. Ми се задовољавамо предавањима која сваки предавач (професор, учитељ, свештеник, лекар и др.) спреми о извесној теми по своме знању и умењу, и која подешава према култуном ступњу средине (вароши, села) у којој ће предавати. Нарочито предавачи у селима подешавају своја предавања тако, како би изазвали што јаче интересовање и увукли у разговор и обавештавање своје слушаоце. 0 тога држим да се шаблонисана предавања не би допала нашим радницима. У осталом, када сам једном питао неке наше учитеље: да ли би они могли п хтели предавати по напред спремљеним предавањима, одговорили су ми, да они на то не би пристали. Изнели су ми масу разлога, врло оправданих у осталом, са којих се тако не може радити, а које ја овде не ћу помињати са краткоће времена којим располажемо. При свем том, налазим, да би ва извесне врсте предавања могла врло корисно послужити и нарочито спремљена, која би била праћена и пројекцијом одговарајућих слика,

Г. Референт је указао и на велики проценат аналфабета у нашем народу, напомињући, да аналфабетски курсеви нису довољни да овом стању помогну, већ да се морамо ослањати и на основне школе. Нека ми буде допуштено да овим поводом скренем вашу пажњу на прилике код нас, у Србији. Као што вам је познато, ми имамо доста велики број државних основних школа и знатан број учитеља, па ипак је проценат аналфабета