Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете

Пн

књига“ и Просте Приче од Ж. О. Дачића. Тежак је дуго оклијевао да их узме, те му свештеник на крају рече: „Узми их брате па прочитај; ако ти се не допадну донеси их натрат, ја ти новаца за њих не тражим сада!“ Тежак се једва тада склони, узме их, плати и понесе собом. Послије неког времена исти је тежак дошао поново послом код тога свештеника, којп је баш тада исте књиге нудио другом тежаку, који се такође премишљао, би ли их узео или не. На то онај први скочи, извуче између књига једну под насловвм: „Непмари“ са ријечима: „Узми брате ову жуту, вриједи десет круна, само да је једном прочиташ“. Наравно да се овај тежак одмах одлучио и књиге купио. Интересантно је, да је онај први тежак дотичном свештенику послије често пута долазпо и тражпо књига да их купи. Према томе држим, да би требало много пазити на избор књига, које се мисле у масу протурати, јер од доброга избора зависи и добар успјех. Ми такових књига имадемо данас доста велики број: када би ми н. п. растурили у народ све књиге које су издали: Ж. О. Дачић, Савез, Српских Земљорадничких Задруга у Загребу и Београду, Српска Матица у Новом Саду, Стаменковића Задужбина у Биограду, ми би већ с тим учинили много на пољу народног просвјећивања, а дотле би наша поједина друштва могла да припреме терен за шири и озбиљнији рад у томе правцу, јер ће се тада пу самој маси појавити потреба п жеља за оснивање народних књижница.

Добре књиге треба разбацати у масу као што трговачке фирме разбацују по улицама своје рекламе, на које ми често свраћамо пажњу, па их који пут и преко воље прочштамо, те се лако и на наруџбу одлучимо. Овим растурањем књига ми ћемо подржавати неку сталну везу између школе и народа. Нама је познато, да свако дијете када сврши школу, баци књиге од себе као један терет и зло. Растурањем књига и помоћу књижница дијете ће набасати често код куће на књигу, па ће се склонути да је и прочита, те ће је постепено и заволити, она ће му постати најмилији друг у животу. У једном новоустројеном протопрезвитерату почели су свештеници провађати озбиљнију организацију за рад на народном просвјећивању. На својим протопрезвитерским зборовима закључили су, да сваки свештеник идуће зиме научи бар 10—15 људи читати п писати. По један свештеник на тим зборовима примио је да обради једно популарно предавање, које ће се на идућем збору прочитати, према примједбама појединих исправити и надопунити, умножити, па преко љета на нарочитим састанцима по селима држати, те се након предавања и у дебату са тежацима упустити. Одлучено је, такође, да се држе зимска читачка сијела по селима; у први мах да их сазивају и држе свештеници, а послије би се та сијела преко оних тежака који знају читати устројила по цијелој парохији. На тим би се спјелима читале лијепе народне пјесме, поучни чланци из земљорадње, хигијене, сточарства, воћарства, историје и т.д. а послије тога би се могле проводити на тим сијелима и уобичајене народне игре. Уједно је одлучено, да на идући протопрезвитерски збор сваки свештеник донесе све књиге, које бп по његовом мишљењу згодне биле за народно просвјећивање, а које би му до руке дошле, те ће њима имати на збору реферисати, па ће се према томе саставити каталог такових књига п замолити Епархијски Савјет, да откупи већи број истих, да их разда свештенству, које се већ сада обвезало те књиге у народ растурити, па за њих добити новац Савјету повратити, као п оне књиге, које свештеник случајно не би могао продати. Закључено је, да сваки свештеник све мане, као и лијепе појаве у својој парохији прати п прибира, да то саопштава окружном проти, који ће о том водити евиденцију, на протопрезвитерском збору о том реферисати, те ће се према томе стварати закључци, на који ће се начин те мане у народу сувбијати, како би се проти иввјесним манама у народу на свима линијама у исто доба поступало, Овако ће се свештенство бринути и за оснивање других културних установа у народу. |

За ово све, бар у први мах, неће требати ни много трошка, нити великих жртава већ само добре воље, која ће побиједити све и направити великог успјеха.

Да би се о свему овоме проводила што живља агитација и будила воља нарочито код масе за овакав рад, држим да је безувјетно нужно покретање једног популарног листа за народ. Ми истина за сада не можемо из своје средине избацити човјека способности једнога УК. О. Дачића, али би могли наћи таковог, који би за тај лист код нас