Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете

— 37 =

вала је још много више библиотека по селима; њихов је број преко 150, од којих је 48 само ове године основано. Укупно може се узети да Културна Лига има 200 својих библиотека. Треба, додуше приметити, да извесне вароши — Шабац, Ваљево, Смедерево, Пожаревац, Чачак п друге, — а тако и извесне варошице — Младеновац, Паланка, Обреновац, Горњи Милановац, Доњи Милановац, Градиште, Голубац, Ариље, Ивањица и друге, — као и бање — Аранђеловац, Врњци и друге — немају још својих библиотека.

Као што се види, рад на оснивању јавних књижница има већ својих приличних резултата, али се тако исто види да је ствар тек у зачетку, што је и природно, пошто је највећи број књижница основан за последње четири године. Можемо се, међутим, надати, да ће при истим а вероватно и при бољим условима, резултати бити још много бољи. Средства су још доста слаба, радна снага мала, организација још далеко од тога, да буде проведена кроз сва потребна места, али временом поправиће се све што се може,

Да би се видело шта се све има поправити, ја ћу изнети овде неколике мисли о томе, шта се има учинити, да се на овом послу постигне сав прави и ефективни успех. Ограничавајући се на најважније, даћу овде четири просте напомене.

1. У Србији, као што сам рекао, главну реч у питањима о књижницама води данас Културна Лига, поред нешто удела Министарства Просвете. Културна Лига је ипак скоро све за организацију јавних књижница. Само, Лига пма и друге задатке, њен је програм врло обилан, и њени послови разноструки. Она оснива — или, боље рећи, под својим окриљем држи — поред библиотека и читаоница, још и мале трговачке школе, месна. позорпшта, певачка друштва, лекарнице, амбуланте и т. д. Потребно је, да се у Управи Културне Лиге издвоји нарочита секција, за јавне библиотеке. У ту би секцију ушли људи, који добро разумеју посао п лепо врше примљену дужност. Та би секција била централа за јавне библиотеке, глава свега, извор целога рада. Она би држала цео посао око библиотека у својим рукама. Она би отварала поједине библиотеке по Србији. Она би примала састав месних одбора и избор књижњичара. Она би надгледала њихов рад. Она би састављала спискове књига које за поједине књижнице треби набавити. Она би израдила правилнике за уређење и одржање књижнице, затим нацрте и обрасце за инвентаре, каталоге, дневнике, реверсе, и слала би цео тај потребни прибор месним књижницама. Она би руковала новцем целе организације, у колико је тај новац заједнички, и слала би га куда треба. Она би примала легате и прилоге. Она би посредовала у највишој инстанцији, између појединих библиотека с једне стране и осталих културних установа с друге стране. Она би притицала у помоћ где год треба. Једном речју, библиотечка секција Културне Лиге била би једна стална канцеларија, која би имала да олакша посао месним књижницама, и да — што је најважније — цео посао изводи по систему, по смишљену плану, једнообразно.

2. Кад је једном уређена Централа, треба систематски и с довољним средствима, оснивати месне књижнице. Културна Лига за сада не ради с ни мало богатим средствима, Локали књижница добијају се бесплатно у државним зградама. Књижничари раде без икакве награде. Књиге се добијају поклоном појединих друштава и установа (Министарство Просвете, Академија Наука, С. К. Задруга, Матица Српска, Друштво Св. Сава, Окружни и Школски Одбори и др.) или поклоном појединих редакција и поклоном приватних лица; бивају и случајеви да се читаве библиотеке (М. Ђ. Глишић, Н. Радојкић), завештавају Културној Лиги, или да се тако завештавају потребне суме (Н. и М. Пушић, От. Сава Петровић). То је све добро и то тако треба и даље да иде. Само, то је недовољно. За отварање књижница треба других, јачих средстава. Једно од најбољих средстава, то је да саме општине помажу књижнице. Кад се у Енглеској — одакле је, може се рећи, и почео покрет за јавне књижнице — први пут, пре седамдесет година, помислило на отварање јавних књижница, одмах је донет закон који је одређивао сталан општински прирез за те књижнице. Општинске књижнице и чине у Енглеској главни део јавних књижница. У Француској исто тако. Париз и Лондон, као и остале француске и енглеске вароши и места, имају многе своје општинске књижнице, у сваком кварту по једну. Такве општинске књижнице треба и у нас установити. Београд их може такође отворити, онолико књижница, колико има квартова. Све вароши у Србији такође могу дати помоћи својим књиж-