Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете

— 39 —

Његош, Стерија, Бранко, Игњатовић, Ненадовић, Змај, Јакшић, Трифковић, Љубиша, Лазаревић, и т.д. Од критичара и књижевних историка: Недић, Б. Поповић, Скерлић и др. Од писаца нове политичке историје: Слободан Јовановић. Од историка: От. Новаковић, Мијатовић, Руварац, Ковачевић, Јиричек и др. Од писаца туђих историја, писци у преводу: Бокл, Тјер, Миње. За биографију: Поменик Милићевића, Знаменити Срби и т. д. За географију и етнографију: М. Ђ. Милићевић, Карић, па серије: Насеља српских земаља, Етнотрафски зборник; уз то, и нарочито списи Дубровника, Сарајева, Плитвичких језера и т.д. За политичку економију, дела Вујића. За хигијену: Описи Јовановића Батута и т. д. За природне науке, сличне ствари. Поред тога боље колекције књига. Српска Књижевна Задруга, Матица Српска, Народна Библиотека, Мала Библиотека, Зборник позоришних дела, и т.д. Часописи такође: Српеки Књижевни Гласник, Летопис, Дело, Преглед и т.д.; понеки стручни: Здравље. Наравно, ту би улазила и хрватска књижевност поред српске; тако и сва српека преводна књижевност, а тде је потребно и књиге на туђим језицима.

Ја не мислим да овим састављам тај списак; мени је намера само примерима да покажем како замишљам састав библиотеке. А списак би имала да састави библиотечка секција Културне Лиге, и то да посао узме врло озбиљно. Она треба да узме цео материјал преда се, — т. ј. све израђене библиографије, каталоге библиотечке и књижарске, — пи да одабпра пажљиво. У кратком року, она би могла саставити списак свих дела, која су за јавне књижнице и, по том списку, она би после опремала поједине библиотеке по унутрашњости. Секција би, врло лако, могла да оде и даље. Она би рецимо, све своје библиотеке поделила на три класе: велике, средње и мале библиотеке. За сваку од њих саставила би засебан списак: за велику, за средњу, за малу. Она би још, по договору с књижничарима, могла да утврди и сталну цену тим књижницама: велика би н. пр. стајала 3000 динара, средња 1000, мала 500. Она би тиме могла знатно да олакша посао месним библиотекама. У место да сама библиотека за себе изабира књиге и сваку појединце набавља, и да при том види доста труда и тешкоћа, могла би она сама јавити секцији какву библиотеку тражи и послати јој новац, све би остало секција сама учинила. Није нужно наводити, какве би све олакшице биле даље могућне; то ће време само собом показати. Нама је било стало да покажемо потребу и важност спискова за јавне књижнице.

Ово је наш кратак извештај о стању градских књижница у Србији и мерама за њихово усавршавање.

Предсједник г. Стојан Новаковић: Има ријеч г. Марко Поповић, свештеник"

Т. Марко Поповић: Браћо! Ја сам био јуче на овој конференцији и доста сам врло лијепих и дубоких мисли чуо. Дозволите да неке примједбе ставим. Ми многи држимо, ако смо стекли знање и ако смо научени, да смо с тијем и просвијећени. Ја велим: може човјек бити и научен а не бити просвијећен. То је слично, као кад би један већи суд био напуњен најбољим и најљепшим медом, а тај суд стајао затворен и нико од меда да не окуша. Шта вриједи тај мед»

Просвијећен је човјек само онај, који осјећа и ради у корист свога народа, а не онај — ма и научен био, који не осјећа никакве дужности за народ.

На много мјеста освједочио сам се да многа наша интелигенција на жалост, не врши своје дужности према народу из којег је поникла.

Кад би на примјер сваки од нас вршио недјељно само по један сат своју дужност за опште народно добро, куда би ми већ дошли.

Педесет и двије недјеље у години, а педесет и два сата годишње показала би велики успјех у раду нашем на просвјећивању народном. Не би био никакав терет, а учинило би се много.

Ми смо Срби у таквим приликама и у слободним и у неослобођеним крајевима српским, да морамо своју дјецу слати на запад да уче веће науке. Многи наши синови, кад се врате са запада, доносе међу наш народ неке западне труле идеје, које су велико зло за нас.

Ти наши синови својим понашањем презиру свој народ и на народ гледају снеке висине! Замишљају, колико су научени све је ситно пред њиховим очима, На свијет гледају као с каква велика бријега. И сав хоризонт и шта очима могу сагледати