Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

57

шездесет муслимана из Никшића у Црну Гору, не хотећи да служе низам, нити да трпе османлиске реформе. Кад је почео устанак придружили су се усташама и учествовали у борбама 1875-1878. године. Између њих нарочито се одликовао Мујо Хаџајлић, који је у том рату добио највеће црногорско ратно одликовање и барјак. Има више случајева, да су поједини прваци херцеговачких муслимана утицали да се ублажи положај раје, да не буде буне и да се arpap ријеши у корист чифчија. Нарочито су се у томе истицали у јуну и јулу 1875, год. Смаил-ага Шарић из Стоца, Хајдар-бег Љубовић и Дедага Ченгић. Кад је буна већ отпочела, није било никаквих насиља од домаћих муслимана за вријеме цијелог устанка. Августа (1 до 3) 1875. корјенићки муслимани упућују своје изасланике војводи Петру Вукотићу, који се тада бавио на Грахову, те одатле мотрио догађаје у Херцеговини, да би он посредовао, да се споразуме с Корјенићинима православним о својој неутралности у устанку почетом у околини Невесиња. О овоме износим оригиналан препис документа, који се налази у збирци код Г. Андрије Лубурића, а по његову допуштењу. Докуменат гласи: „Од нас Ластвана Хуса Мујова и ОмераХачина и Тахира Ахметова и Адема Диздарева и Хасана Јусуфова поздрав Тому Перову. А по томе .како одоше у Грахово Петру на састанак Јусуф Биједић и Омер Мровић и Осман Бараковић. Имасмо договор да и ти одеш на та састанак, да се ту нађеш и начините на ону руку ко на Коритима како је остало и кад дођете отуда да се састанемо код куће твоје и да си здрав Тахир“ Адреса: Ова књига да се преда Тому Перову Деретићу.“ Познате херцеговачке вође Мићо Љубибратић и Алекса Јакшић са већином херцеговачких усташких вођа позвали су на састанак 15. авг. прваке херцеговачких муслимана у манастир Косијерево. Одаз-