Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

58

валн су се Бећир-бег ЈБубовић и Тахир-ага Авдић, До састанка није дошло кривицом књаза Николе, коме тада ннје било до реда и слоге, а мало после тога борбе су се распламтјеле. Какво је бнло право расположење хердеговачких муслимана и како се онда могло да учини да се избјегну доцније многа искушења, да су ондашњом Србијом и Црном Гором управљали људи изнад просјечности и од више иницијативе, најбоље показује понуда Хамзи-бега Ризванбеговића, која се у оригиналу налази у збирци код недавно почившег Милутина Степановића, преседннка Главне Контроле у БеограДу, а коју је Хамзи-бег послао прије устанка из Цариграда преко српског заступника на владу књажевине Србије. Понуда гласи: „Високој УВрави Србије, Да би се изб шили од несносна зулума душмана царских и народ. босанско-херцеговачког, као поглавар босанско-херцеговачког народа позвах Србију у помоћ, сјединивши се с њоме као једно и исто тјело, имајући један и исти задатак и постављајући се под влад}' књажевства Србије, те се сагласисмо под означеним условијама, као што следује: 1. Као што Србија даје цару, да ми с њоме дајемо цару данак. 2. Да Турци остану у својој вјери, тако и православни и католици, и нико да не буде силом натјеран мијењати своју вјеру. 3. Тимари умрлијех спахија да принадлеже народу, а тимари спахија налазећи се у животу да остану њима и да узимају десетак, а пошто умру да припадну народу. 4. Да се чифлуци, земље и непокретности ага не отимају нити силом нити са дозвољењем царским, но они сами да их могу својевољно продати и ове њине земље да им буду осигуране и кметови да дају агама по старом, т. ј. као што је прије 30 година даван десетак, без икаква кулучења. 5. До свршетка седме године да свака кућа даје по 1 дукат hecap, данка, а по свршетку 7-ме