Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

59

године по 2 дуката, и то да се између њих подијели по имућству, и овај данак да се у хазни чува и за народну потребу троши. 6. Турцима мухамедански закон да суди, а хришћанима закон српски; кад би Турчин имао зашто тужити хришћанина, да им суди мухамедански закон, а кад би хришћанин имао зашто Турчина тужити, да им српски закон суди. 7. Да се подигне што може више мектеба за турску дјецу и школа за хришћанску. 8. Тјерати како Турке тако и хришћане да се по својој вјери Богу моле, и да се не допушта један другог гонити. 9. Да се постара истријебити из наше државе, колико се може, блуд, интриге и мрзост. 10. Свакога душманина Србије сматраћу као непријатеља свога и босанско-херцеговачких Турака и хришћана, и свагда с њоме састављајући једно и исто тјело, и имајући један и исти задатак, са цијелим народом бићу готов против стати њеном непријатељу, ма било то и противу самог турског цара. 11. Неправедно отете земље пок. Хусејна капетана повратити његовој фамилији. На пошљетку, да hy се вјерно држати по назначенијем 11 тачкама и у потреби за то своју крв пролити, заклињем се свемогућим Богом и Пророком.

Хамзи-бег Ризванбеговић".

На жалост, суревњивост и немање широких схватања и погледа код тадашњих управљача нашом народном политиком довело је, да је готово голоруки народ херцеговачки отпочео буну. Борбе су вођене велике и крваве, али за цијеле буне нејач и женска чељад је била поштеђена, а само су се тукли наоружаки људи и док су имали оружје. Наши Невесињци и с њима цијела Херцеговина дижу споменик Невесињској Буни и издају ову Споменицу, да би сачували спомен својих витешких дједова прегаоца, који под најтежим околностима стављаху све на коцку само да добију оно