Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

што ми данас њихова дјеца и унучад сретни и задовољни имамо и уживамо, да буду слободни и своји господари на своме дому, како смо ми данас. На овом крају свијета, гдје бију ужасне вјетрометине, на Балкану, наши дједови заузеше своје мјесто и основаше своју постојбину. Њу су им спорили кроз вијекове многи незвани и звани велики народи, а сваки од њих остави у нашем народу по нешто своје. Тако су нам оставили и своје три разне вјере, православље, католицизам и муслиманство, који су дубоко продрли у душу појединих дијелова нашег народа. Вјером подијељени стремљасмо често другим путевима, неки бољим а неки горим, али смо сви ипак сачували оно основно што нас чини нама, сачувасмо свој језик и наше народне обичаје и одлике свима нам заједничке.

Хасан М. Ребац.