Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

УДАРАЦ НА НЕВЕСИЊСКУ КАСАБУ (17. августа 1875.).

Познато је, да се хердеговачки устанак 1875. године, против очекивања, јавио преко воље званичне Црне Горе, која је онда највише утицаја имала на Херцеговину. Књаз Никола не само да устанак није потпирио и подржавао га, но је, шта више, послао међу побуњене Херцеговце чевског командира Пека Павловића с два перјаника: да склоне народ на мир и предају оружја Турцима: „пошто за устанак још није вријеме“. Незавидне прилике мале и сиромашне и ратом од 1862. г. понижене Црне Горе као и неспремност ондашње Русије и Србије да ступе у рат с Турском дају разумети такво Књажево држање. Али је развитак догађаја како у Херцеговини на бојним пољима, тако и у суседној Аустрији, Србији, Турској и осталој Европи, убрзо преокренуо расположење и тактику „свијетлога Господара." Лепи успеси херцеговачких усташа у борби с Турцима, смена силног Дервиш-паше с положаја босанско-херцеговачког валије, искрцавање двадесет и седам табора аскера под Клеком, подстицање од стране ратоборног руског дубровачког консула Јонина за оружану интервенцију, преокрет у Аустрији у корист херцеговачког устанка, појава србијанских добровољачких чета у Босни и Санџаку, а нарочито вест о путу његовог крунисаног ривала кнеза Милана у Беч и о доласку нове европске комисије у Херцеговину у циљу посредовања између побуњеника и турске владе и завођења извесних рефорама