Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

63

да će усташи окупе на Олату. Ту, у одређени дан, дође Пеко и поп Миле Јововић с црногорским јајошима, Андрија Даковић с Граховљанима, војвода Максим Баћовић и сердар Гишан Миљанић и Благоје Симов Копривица с Бањанима и Рудињанима, Баћо Ђуричин Мићуновић с Трепчанима, Стојан Ковачевић с Гачанима, Драго Обренов Ковачевић и Симун Зечевић с Невесињцима, и Перо Тунгуз с ускоцима. У свему око 500 Црногораца и 1100 Херцеговаца. Главари пошљу из Слата Вука Филипова и Ђура Симовића те уходе Касабу и јаве усташима: да је Селим-паша отишао у Мостар, да у Касаби нема више од 370 низама осим башибозука, и да се у Оџацима Љубовића налази 300 турских коњика што чувају Невесиње. Тада иступи 12 главара на једну главицу, побију дугу пушку и, ухвативши се рукама за њу, завере се: да или Касабу освоје или сви изгину. И распореде се за ударац: Пека Павловића и попа Мила Јововића с јајошима одреде да од Грепка и Бишине ударе на Шеховину, на град, и даду им Илију Стевановића с 50 Невесињаца за калаузе; Драга Обренова са Невесињцима и Пера Тунгуза с Филипом Ковачевићем пред ускоцима означе да напану на варош од поља; командиру Благоју Копривици и сердару Гишану Миљанићу с Бањанима пане у део да наступају од Вележи на Касабу; а војводу Баћовића, Стојана Ковачевића, Баћа Мићуновића и Андрију Даковића с њиховим четама оставе да пазе на Оџаке Љубовића и да их држе у шкрипцу. На уговорени знак: кад ујутру заилаче хоџа сабах са џамије, Срби, који се нотњо по мраку привуку Касаби, ударе на варош, улете као лавови у турске махале и стану немилосрдно клати и убијати Турке и палити им куће. Турци се с једнаком храброшћу опреше на пушке из кућа и шанчева и осуше топовима с града. Борило се је очајно с обадве стране, и хладно и ватрено оружје није патисало до попаса. Најзад варош буде освојена и попаљена; а преостатак Турака из ње склони се у