Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

64

град и шанчеве око њега под заштитом‘топова м аскерских острагуша у њима. Од интересантнијих епизода у овом окршају да поменемо само две као илустрацију ондашњег усташког поимања чојства и витештва. У разгару најжешћег боја, један је црногорски јајош, у наступу борбеног лудила, притискао био једно десетогодишње Туре, вичући; „Благо мени, да посјечем Турчина!" Туре се је копрцало и стајала га је дерњава, и јајош га је већ био зарезао јатаганом по образу. У том је, случајно, наљегао ускочки харамбаша Перо Тунгуз, и, уочивши тај грозни призор, притрчао је те одгурнуо јајоша с неприличне жртве, дете му отео и узео га на своје руке, па га његовој очајној мајци, були, предао и помогао јој да се склони и сакрије у безопасннје место са синчићем. При одступању од Касабе, кад су с усташима и српске • породице које су дотад становале у Касаби у страху од сутрашње турске освете избегле, једна је жена гласно кукала, помињући своје дете које јој је негде штркнуло и изгубило се у касабљанским сокацима. Чувшн то, усташ Жерајић, не гледајући на турски плотун с града и огањ по вароши, поврати се сам у Касабу, нађе изгубљено Српче, узме га за ручицу и изведе у поље. У том свом храбром потхвату буде смртно рањен. Ипак је, благодарећи својој исполинској снази и саставу, успео да дете преда матери; после тога се је наједном срушио на земљу и своју душу испустио, плативши тако својим животом свој племенити подвиг. 1 ) Борба је дуго трајала. Усташи су попалили скоро целу варош н сву околину Касабе. Задобили су велику количину муниције и пушака острагуша, у чему су јако оскудевали, као и велики hap у руху, новцу и хладном оружју, и неколико хиљада стоке. Посекли су око 300 турских глава и сагорели на 200 турских кућа.

0 То је био Митар Жерајић, а спасао је Ристу ПророковнНа.