Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

невесињског поља, и нарочито из околннх села, почеше да се одмећу од власти и беже у планине, а некн тајно одлажаху у Црну Гору. Турци осетише то комешање у народу и предузеше мере опрезности, да се раја не побуни. Поред тога, година беше слабо родила и глад се осећаше чак и у питомом невесињском пољу. С тога се многи Невесињци договоре да оду у долину Неретве, пут Габеле и Метковића, где бејаше добро родио кукуруз, да потраже зараде. Међу њима оде у Габелу и мој отац Трифко, који је после смрти кнеза Јове остао старешина задруге. У Габели је Трифко остао до почетка пролећа 1875. године. Тадасе сви Невесињци, који су тражили зараду с ону страну Неретве, окупе у Габели и спреме се да иду кућама. Било их је 32 на броју и сви они седну у једну барку, да се превезу на леву обалу Неретве, те дохвате пута за Невеснње. Али, како се већ у то доба увелико било рашчуло, да се у Невесињу спрема побуна, то Турци нареде скелеџијама, да изврну барку у сред Неретве. „Латини“, који су вршили превоз, изврше то наређење. Том приликом утопи се неколико Невесињаца и међу њима и Трифко Жерајић, који остави након себе жену, четири сина и једнЈ кћер. У почетку лета 1875. године домаћи Турцн и војска стадоше чешће крстарити по невесињском пољу. Гледао сам како заптије и редовна војска (аскери) пролазе поред наше куће у правцу Кифина Села или Оџака бега Љубовића. Упоредо са тим слушао сам од пролазника и укућана, како се тај и тај Невесињац одметнуо, а богме гледао сам и својим очима, како горски хајдуци обилазе Жерајића брдо. Појава Пере Т}шгуза у близинИ вароши биоје опаки знак за Турке. Код Саве Жерајића бејаше пре две године дошао на кућнн праг у Луци неки Турчин и нанео смртну увреду. Сава га закоље и умакне у чету харамбаше Тунгуза. Ох, сад he опет закукати нека турска мајка Ј