Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

91

бровнику Љу-бомир Ивановић, мајор, дао тридесет и шест хиљада дуката да купујем Херцеговце за Србију. За ово ме лично Књаз звао и питао. Ради овога сам много трпио од дрногорске полкције, али мој рад нијесам ни за час прекинуо, но га неуморно рад-ио цијелу 1872. год., па је тај рад продуљен и даље за год. 1873. Те године била је изложба у Бечу, а на ту је изложбу дошао цар руски и царица, а исто је отишао на ту изложбу у Беч и књаз Никола. Чим сам чуо да је цар руски и књаз црногорски у Бечу отишао сам у Рисан и био у Јова Требињца на квартиру неколико дана, па код пушкара, који оправљаше кремењаче, направим око четрдесет мурова од олова различите форме са два почетна слова, и то онијех главара херцеговачкијех, које сам познавао и за које сам чуо. Након овога се вратим у Грахово, ту се напише писмо цару руском преко књаза Николе. Писмо сам писао ја својом руком.

Г. Војводи Машу Врбици

на Цетиње

Г. Војвода!

Ми ниже потписати главари херцеговачки имали смо тврду намјеру о Ђурђеву дневи доћи на Цетиње, да покажемо свијетломе књазу Николи жестоке муке и варварске зулуме, које до сада од проклетијех Турака трпјесмо и више се неможе. Али сад пошто је свијетли књаз отишао у Беч, да се тамо види с великнјем царем рускијем, нашијем покровитељем и с другијем краљевима; свијетли Књаз може се тамо задржати дуго, а ми неможемо дуго чекати, јер су већи и већи најбезбожнији и најбезобразнији турски зулуми навалили и душу несретноме народу у котлац изагнали, готова је да испане (искочи). И пошто смо се већ једном з.авјерили и одлучно ријешили на смрт или бољи живот - клати се са проклетијем Турцима, подижемо