Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

93

Потписати главари у име народа херцеговачког, који хоћемо устанак; Симо Баћевић, Вук Алексић, Тодор Драговић, Раде Бабић, Томо Вукомановић, Ђоко Вишњић, Ђоко Горановић, Перо Радовић, Анто Глоговац, Вук Жарковић, Вало Радовић, Митар Живковић, Аћим Веселичић, Никола Марков, Пејо Пејовић, Радослав Јелић, Иван Дељевић, Јоксим Кнежевић, Глигор Бајагић, Јоле Љешевић, Јован Зотовић, Шћепан Папић. 1 ) Ја сам се са Мићом споразумио, да ми не симпатишемо ни Србији ни Црној Гори више једној мимо другу, него да се држимо више оне, која нам више буде помагала. Тојеједан разлог да смо писали ово писмо преко књаза Николе цару руском, а други је разлог био, што нам књаз Никола може, ако би хтио омести устанак и онда би ми имали као ускоци изаћи у Херцеговину и тамо само гннути. За оваки поступак био је мој предлог и Мићо је за ово ’ знао и пристао, кад сам му ја писао у Биоград. На неколико дана пред Троичин-дан дође депеша од књаза Николе из Беча војводи Машу Врбици, да отиде о Троичин-дану под Острог и да замоли херцеговачке главаре који ту буду, да Херцеговци ништа не почињу док он (Књаз) не дође из Беча. Херцеговаца је под Острогом било много и Машо је њима прочитао Књажеву депешу и Херцеговци су одложили устанак, али не по депеши, него још није била готова припрема и слога. И ако није била ствар зрела за устанак, ипак се на устанку радило са свијем могућијем срествима и начинима. Када је књаз Никола дошао из Беча имали су га по обичају његови сенати срести на граници његове државе кад долази из иностранства, а пошто је и мој отац био сенатор морао је и он отићи са

Ј ) Ово писмо раније је објавио Г. Т. БратиН у Бранкову Кдлу за 1905. у бр. 2728. с напоменом, да је препис узео с концепта у војводе Зимоњића и да на њему нема године.