Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

94

осталим сенаторима у сретање књазу Николи. Сенат је срео Књаза на граници у странама више Котора. При сусрету са сенатом Књаз је сјахао са коња, па се са сенатом поздрављао. Кад је Књазу приступио мој отац, Књаз га је загрлио и у чело пољубио говорећи му: „Како си Обилићу? Кад сам примио и читао оно писмо од херцеговачкијех главара упућено Цару и Царнци, Царнца је оборила сузе низ образе“ и т. д. Књаз, сенат и други пратноци уопште, дош.' и су на Цетиње н та се церемонија сретања свршила. У јутру, у своје вријеме, изишао је Књаз под бријест. Мој отац пошао је да приступи Књазу па да иде кући. Но кад је био на 10-15 корака близу Књаза, Књаз љутито повиче; „Стој! Да нијеси оглашен у свијет сад бих наредио да закопају пола тебе у пржину, а пола тебе да однесе олово. Но слушај! Да те нигђе није ђе мој човјек долази!“ Изненађен са овакијем поступком Књажевијем и дубоко, увријеђен пође у свој квартир, у Андрије Никова, да узме свога коња, па да нде из Црне Горе. Хтио је да иде у Скадар, да се потурчи. Војвода Машо Врбица дође код Књаза под бријест и кад сазна шта је Књаз учинио од војводе Богдана рече: „Господаре, шта си учинно? Знај и да ћеш са тијем одбити сву. Херцеговину од себе!“ Па се поврати Машо онако љутит и дође у Андрије Никова и нађе војводу Богдана гдје спрема свога коња да иде из Црне Горе, па рече Машо: „Кумим те Богом, војвода Богдане, немој ићн! Господару је неко нешто налагао, остани ту до ујутру, неће то тако бити.“ Машо је отишао у Двор н разговарао са Књазом. Књаз нареди да се пошаљу перјаници и да врате војводу Богдана. Машо рече Књазу; „Немој, господаре, шиљг.ти перјанике, побнће их, па he бнти још виша брука. Ја hy послат’ мојемомче", Овај разговор са Књазом Машо јави војводи Богдану и војвода остане до ујутру. Ујутру рано Књаз пошаље перјаника да виде је ли се вратио војвода Богдан, и ако јест, да одмах