Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

95

иде у Двор. Перјаник је нашао војводу и одмах ге позвао у Двор. Кад је војвода ступио у Оџаклију Књаз га је одмах дочекао са ријечима: „Опрости, војвода, нијесам ти ја крив, то ти је учинио онај коме ја не могу ништа, јер је мени казао да ти и они твој Стеван нешто сијете по Хердеговини, а Херцеговци да неће устанка како сте ми ви јавили у Беч. Но ти радиш, војвода, да будеш књаз над Херцеговином. Но иди и кажи ономе твоме Стевану, нека напише друго писмо у смислу првога и да на том писму поред главарских мурова- буду и манастирски мурови, па ћу вам вјероват’ да he се подићи устанак у Херцеговини“. Кад је отац дошао, казао ми је све шта се с њим догодило на Цетињу и казао ми за манастирске муреве. Ја рекох оцу: „Лако је за све то, то је све кушање. Ми ћемо радити, а мурове ћемо имати.“ —• Сазовемо нашу скупштину и ту утврдимо да манастирске муреве потражимо на лијепи начин од игумана, па ако не дадну тражићемо их на други начин. Ту одмах одредимо да иде Лука Петковић у пивски манастир код Ђачића .заједно са Вулом Аџићем, па онда да иде преко Таре у манастир Добриловину заједно са Васом Саичићем; Спасо Ac'aновић да иде у манастир Дужи код Мелентија Перовића, а мој отац војвода Богдан да иде у Косијерево. Мурови реченијех манастира за осам дана мени у руке дођу. Ја одмах напишем писмо, ставим главарске муреве како сам их и имао код себе а онда манастирске. Ово писмо овјерим са печатом мога оца војводе Богдана и писмо се упути онијем путем, којим је и прво писмо упућено. За друго осам дана мурови су били у манастирима на свом мјесту; „Ваше Височанство! Наш Свијетли Господару! Ниже потписати најпонизније кољенопреклоно молимо Ваше Височанство да извијестите нас, јели Вашему Височанству достављено од Војводе Врбице једно наше писмо, писато на истога Војводу 24,