Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

97

При крају 1873. год. по великом снијегу отишао сам у Влаке у планину Сомину, гдје је био војвода Симо код чобана и своје стоке у торинама, да пробам војводу би ли се склонио на устанак. Код војводе сам ноћио, код њега бијаше хране као у каквом хотелу у граду. Нисам га могао склонити, да ми да ријеч да пристаје у нашу организацију, али нијесам посумњао да he сметати устанку ако би га Херцеговци хтјели, Од војводе Сима из Сомине вратио сам се у Броћанац кући војводе Сима, гдје сам нашао његова синовца, а сина војводе Јована Баћевића, који је погинуо у Кити, у боју против Дервиш-пашине војске, 1862. год. Максима Баћевића. Максим ми даде поштену ријеч, да он неће кочити против устанка Херцеговаца, ако би га било. Кад сам ја примио ријеч од Максима дошао сам код куће Благоја Симова Копривице и рекао сам Благоју, да позове: Максима Баћевића и јузбаше Зека Огњеновића, Видака попова Копривицу и Ћетка Пејовића на један ручак. Благоје тако и учини. На том скупу ја предложим јузбашама, да они даду молбу мутесарифу у Мостар: нека малмудирство промијени са војводе Сима на Максима, сина Јованова, јер је војвода Симо човјек у годинама, Максим је млад, добар за кордуна. Они пристану на тај предлог и ја им напишем молбу мутесарифу. Мутесариф је молбу примио и малмудирство на Максима пренио. У почетку 1874. год, већ се осјећаше велика узрујаност у народу у Херцеговини, тако да се чини, да је мали потрес земље. Ми смо неуморно радили кроз народ, агитирали усмено и писмено. У нашем овом раду је текла и 1874. год., а у јесен исте године главари невесињски изашаљу депутацију Књазу на Цетиње и то: Симуна Зечевића, Михајла Гутића и Милоша Кешеља да питају Књаза: из чије се главе ствара буна

НЕВЕСИЊСКА СПОМЕНИЦА 7