Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

99

љегли смо преко Грахова у Црну Гору па нас све ухавсила црногорска влада на Грахову, па сад чујемо за наредбу тамо да изгоните наше фамилије из Херцеговине. Ми молимо да се наше робље не гони из царске земље, него да се поради од стране царске власти, да нас пустн црногорска влада'из апса да идемо честитоме султану и т. д. Овако је писмо потписао Илија Стевановић, ставио свој мур на њ и упутио га мутесарифу у Мостар. Фамилије су остале нетакнуте. Да би се побуна убрзала ми са Грахова посредовали смо те је Томо Вукомановић са још неколико Гачана предао молбу Књазу, да им дозволи, да почну устанак, а мало иза тога мој отац упути Књазу ову молбу; Ваша Свјетлости, Премилостиви Господару! Приликом намјере главара невесињског кадилука и поводом питања у октобру мјесецу ове године, главари гатачког кадилука, хоћели још један пут прихватити се великог труда за ослобођење наше браће испод турскога тешкога јарма, потврђујући писмо херцеговачкијех тужнијех главара од 24. априла прошле године, које је управљено на владу Ваше Свјетлости, у исто вријеме додајем још и ово: По увјеравању мојијех добријех пријатеља из Херцеговине мислим да ће бити доста и Турака из Херцеговине, који ће бити саучесници наше браће у радњи противу Османлијскога зулума. Будући да сам све ближе старости,’ а немогући одољети им за ратом с Турцима, долазим Вашу Свјетлост најпонизније замолити, заклињући Ваше Височанство Богом Свемогућијем и аманетом Вашијех старијех високијех Владаоца слободне Црне Горе, да се смилујете на тужни народ српски у Херцеговини и да призовете неколико Главара из Херцеговине тајно, да им дате Вашега Височанства савјете, како да раде нлјкррисније за Ваше интересе и да мене старца пустите у Херцеговину,- да пролијем посљедњу кап моје крви, дријешећи везе турске нашој браћи Херцеговцима. Што се тиче наше справе н снаге, то се 7*