Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

101

љено мому оду на Троглав и оцу се поручи да Цетиње страхује, да he пропиштати народ по Невесињу, па узме Благоја Симова Копривицу и двије стотине Бањана, па пође са њима у Невесиње. Вула Аџића и Лазара Сочицу пошаље у Гацко, да помогну Гачанима одвајати се од Турака, а Пека Павловића и Максима Баћевића остави са Битељачанима и Црквичанима, да на сваки начин дигну Мурата Диздаревића из града корићскога, да се отвори пут преко Корита за народ, Војвода пође и поведе Бањане са собом у Невесиње, па код Риоца срете неколико главара невесињскијех. који бијаху пошли на Цетиње да кажу Књазу, да неће народ дизати из Невесиња, но да he са Турцима бити по Невесињу. Војвода Богдан, љутит на тај поступак главара невесињских, нскара главаре и врати их са собом у Невесиње, те од Конац Поља дигне сав народ и ајван преко Корита у Бањане и у Црну Гору. Пеко је примао црногорске добровољце. Послије изађе на Грахово војвода Петар Вукотић и узме управу устанка у своје руке. Тада је био већ убијен Беле Спајић на Зупцима.Он бијаше против устанка и за мирсТурцима, и зато би убијен. И сада настају бојеви са Турцима мјешћанима и са редовном војском по Херцеговини. Коме је ,мило бројити бојеве по Херцеговини што су их чинили усташи прије него је заратила Црна Гора, Србија и Русија, нека узме пјесмарицу од Шобајића. Ту ће све главније бојеве наћи. Пошто је херцеговачки народ ступио преко друма Требиње, Фоча и даље не земљиште црногорско, црногорски народ показао се управо братски сусретљив херцеговачкоме народу. Уступајући гвоје зграде како је ко имао, давајући' своје жито, из својијех кућа за прву помоћ нејачи, сечу своје соре ради нужне потребе и т. д. Влада црногорска све је чинила што је могла учинити за распоређај и за одржање народа херцеговачкога. Нидје се није показало негодовање уопће код црногорскога народа према херцеговачком народу, који га