Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

102

је био поплавио. Ко би се пожалио на дочек херцеговачкога народа од стране дрногорског народа тај не бн говорио истину. Народ херцеговачки склонио се махом у Дробњака, у Катунску Нахију, у Брда, у Грахово, и нешто у Кривошије, Кукуруз је брзо почео долазити из Русије. Велика се тешкоћа показала у томе, што се појавила говеђа куга, те је још у почетку остао народ без стоке, па наравно и без новца, па потом и без мрса. Пошто су људи отишли у војску, наравно да је остајала нејач, па особито она нејач која је остала без стоке лакомила се да се стањем примакне ближе тајину. Тако се један дио народа херцеговачкога настани у Крну Јелу, гдје бијаше доста буковине, па у тој гори направише колибе. Велика зима, сувотиња и голотиња утај народ унесе тифус и друге болести. Лијечника је било мало, ту је умрло неколико стотина народа. Овојеједини збјег херцеговачког народа који је веома пострадао.

Стеван ЗимоњиК

*) Износећи порњи одломак из мемоара Стевана Зимсњића морамо напоменути ово: Стеван је водио тачан дневник о своме раду на устанку као и ратовању 1875—78. у коме је биљежио све, што је нашао за врнједно, и то тачно по датумима. Такав дневник водио је и пок, Богдан Мемедовић Дробњак, који је био већином уз војводу Лазара Сочицу. Богданов дневник штампац је у новосадском листу „Наше Доба“ за 1896 и 1898. r. Приликом тридесетогодншњице херцеговачког устанка 1905. ја сам написао чланак: „Ка.ко се развио херцеговачки устанак 1875. год.“ у 27 и 28. броју „Бранкова Кола“, а по дневнику Стевана Зимоњића. У 1914. год Стеван је интерниран са породицом одмах у почетку рата, а кућу су му аустроугарскп војнпцп најпре поробилп па онда запалчлп и до темеља разорили. Том прилнком пропао је и Стеванов дневник са свима хартпјама неко га је однпо или је у кући изгорио. Код мене је сачувано нешто сниса у преписима које ми је лао Стеван за мој чланак у „Бранкову Колу". По ослобођењу 1918. Стеван је покушао да у појединим одломццма напише своје Мемоаре, те је и ово један од тнх одломака. Томо А. Братић