Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

ПРИПРЕМЕ ЗА УСТАНАК.

Алекса Јакшић родио се у селу Сливљу у Невесињу 1835. Основну школу учио је у манастиру Житомишљићу. Учествовао је у Вукаловића устанку. У припремама око Невесињског Устанка и у самоме устанку играо је једну од најважнијих улога. После Берлинског Конгреса радио је на општем устанку у Босни и Херцеговини, а нарочито међу муслиманима. У томе циљу путовао је по Новопазарском Санџаку и ишао у Цариград и Русију. Његов рад био је крунисан успехом. По повратку из Цариграда у Србију (1882) пође за Херцеговину, да се стави на чело усташа, Књаз Никола, који га је и раније сматрао као и сувише опасна' по своје интересе, даде да се убије у планини Лебршнику више Гацка 22. априла 1882. пре него се и састао сусташима. Његова трагична смрт имала је кобне последице по устанак у Босни, Херцеговини и Боци. После смрти нађени су његови мемоари, које је уредио Марко Маринковић, српска генер. консул у Трсту. Они су врло интересантни по карактеристДку времена и људи његова доба, Добили смо их од његове кћери г-це д-р Ангелине А. Јакшић. А. ЛубуриЧ Кад је на окрајку Херцеговине храбри војвода Вукаловић 1858. пак за тијем 1861. и 1862. дигао се против Турака, Алекса је у свијем тијем борбама учествовао су неколидину своји’ Невесињаца, одликовавши се својом храброшћу. На том је мир утаначен, он је се вратио у своје Невесиње, али од тада стаде Турцима нишаном. Не бојећи се својом опрезношћу турских пријетња, Алекса не клону духом, но и даље је радио приготовљавајући успјешнијом борбом свој народ, и заиста да вањске околности не пометоше цијељ, буна би се развила свом јеком 1867. године. Осујећена буна бјеше одложена на идућу годину у споразуму са српском владом 1868. године. Случајем злокобног атеитата топчидер-