Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

104

ског и та нада херцеговачког народа пропаде одлагањем. Све ове несреће и околности нису отргле Алексу, да и даље ради за слободу и крст часни свог отачаства. Протекавши тако година за годином у приготовљавању народа к отпору, дође и Буна Кривошијска против незаконитих захтјеваа устриски’. Кривошијска Буна позната је цијелом свијету. И у тој борби налазимо Јакшића, који притрча браћи у помоћ, наравно тајећи своје име и радећи не би ли се искра запалила и у Херцеговини. Миром Кнезлачким престаде и та јуначка борба и наравно свак се врати на своје огњиште. Вративши се у Невесиње продужи с друговима спремање сабирајући оружје и џебану. Као вазда и том приликом нађе се издајица, који потказа Турцима приготовљавање њихово, те исте 1870. године ухватише у манастиру Житомишљићу архимандрита Серафима Перо■вића и његова брата Јована учитеља, као и Леонтија Радуловнћа; у Невесињу пак Алексу Јакшића, а у Босни Гавра Вучковића. Алекса, пошто је двије ноћи преноћио у ужасном апсу невесињском, трећу иоћ пође му за руком турске стражаре преварити и умаћи из затвора, ријешивши се или утећи, или погинути, кад је други дан свога затвора разумио разговор турски’ стражара, да ће га у Сарајево оправити. Умакавши из апса и преноћивши код своје куће, видећи се у опасности и немогућности код своје куће у Невесињу опстати пређе у Црну Гору, гдје га књаз Никола прими свесрдно. Испричавшн Књазу све злокобне посљедице, које стигоше народне раднике, он га савјетова остати на Цетињу и учити се војној школи тек установљеној у Црној Гори за елементарно прнготовљење војске. Читаву годину посјећавао је Алекса ту школу и концем године при испитиваном вјежбању показао се тако, да је књаза Николу побудио, те му дарова у знак .одличјасабљу. Посље је договорно отпутовао кришом кроз Херцеговину. Овдје није нам намјера дуљити перипетије његовог трудног тог путовања. Доста је испричати читаоцима само ту околност, да је Алекса