Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

тица српска све помете, Пеко Павловић по наредби растјера скупштину, а Јакшића и Љубибратића на вјерн и преваром ухвати, одузевши им све до кошуље; оружје, хаљнне и новце у име књажево. Тај случај осујети главну цнјељ подузећа скупштину на којој се могло доћи до општег споразума са свима становницима Херцеговине без разлнчија сталежа. Находећи се у таком положају Јакшић са Љубибратићем, т.ј. обезоружани и огољени одоше ноћу у Дубровник с јединственом намјером, да искваре отпочету борбу међусобним црногорским неспоразумљењем. Кад стигоше у Дубровник написаше писмо непосредно кнезу Ннколи о свему што се десило, жалећи се у истом Кнезу, како их је изненадило црногорско поступање баш онда, кад су они понајвише се надали у помоћ црногорску. Чим је стигло писмо Књазу, нареди Врбици да отправи човјека и писмо у Дубровник, у којем да позове оба на Цетнње, задајући књажевску ријеч да им ништа бити неће. Вуко Јевтов' Вулетић донесе то писмо у Дубровник.

Алекоа Јакшић

110