Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

112

књаз Никола по накву уговору, да иг преда на границу Турцима и да им ие слободно о’ Турака. Они су предати на Гребца на Успутницу на границу. Наљего ие из Билеће чауш, то ие главар завти’а и Гоио Папић мелџиз из суда билећскога и дониеше пусулу, да иа пођем шнима иера ие тако одредио суд, да биде и кнез иедан и иедан прости завти’а. И дођоше шнима и граовски главари. Али Невесињани иду добро заковрчени, е веће се види да неће слушат како оће Турци. Сви смо ноћили у Петровиће. Шутри дан одоше пут Невесиња. А то се зна да им ие књаз Никола обећо помоћ и утећиште робљу у Црну Гору, само да почну рат и да се изведе буна у Херцеговину. Ови Невесињани док су уљегли у Невеснње одма су почели букит народ и позиват и друга племена херцеговачка, да устану на Турке, али да господар не утури на ове краиеве, те смо и прне ратили, наредбе, исто све унутра шћаше панут, иера неки Херцеговци не шћаиу, да у то крену, ни да своие куће раскуће. Упут по Петрову дану уљезе у Невесиње Пеко Павловић, да што прие пукне пушка, али пред Илин дан избиежа, пошто ие видио да ће све панут. Били смо на Илин дан у Мирка Анђића у Убла, тадеи сви ови краиеви се кренуше преко Друма у Херцеговину. Све се побунн и робље и стока, све се овуда избљежа преко Друма из Херцеговине робље и стока. Биаше наш аиван у Волуиаку, иа сам одма скупио Буковићане и Мирушане недно 50 воиника и прешо преко ри’еке у Завође, те прегонили преко риеке народ и гледали да иг не би ђе Т}фци поклалн или робље поватали или им отели стоке. Па да вндиш чуда: како се то лучи лиепо и Турци ниесу ни мукает никоме, а тако ни ми њима. Биаше Завођана кои су били у смиесу са Турцима у планину, na получи, па турске остани онамо, а српске преко рнеке амо у сред подне. Иа сам друштвом наиприе прекино телеграб, да не море радит и запално куће Косића у Оџаку, па ударио на Чепелицу на Адароџиће и Турци уте-