Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

113

коше пут Билеће. Биаше ноћ, али им куће запалисмо и поробисмо и живо што биаше све оћерасмо. То биаше уз госпођине посте. А биаше Раде Вуков ухватио као накве виере са Капичићем у Белићу, па дође мене позивка од главара да идем са овием друштвом к нима у Прераца, те пођи уз Мируше. Кад бисмо на Вучково Поље, а док на нас плотун из Марина Потока, али нам не би штете, те ми уз Балке пут Прераца. Ту нађи војске доста, ohe да идемо у Херцеговину да ђе ударимо на Турке, те иа кажем, да иа нећу ићи тамо но се вратит око Билеће. Каква ие то виера са Билећанима, кад данас умало ниесмо изгинули, те се врати сва рудинска воиска, то. иес Буквићани, Балћани и Пилатовчани. Ови сви да запану на Балке, а иа да идем са моиом дружином на Дракулицу, да не би пошла воиска са Дворишта у помоћ на Балке, ако би ови ударили на стоке билећске на Балке. Те ми поноћи пређе на Принеспу, Пошто ие свануло изађосмо на Среслице. Има са мном иедно друга 30. Ту се тревисмо су три Турчина из Билеће и они прие нас виђеше, побљегоше натраг пут кућа Лерские. Тако двоица се затворише у кућу Голуба Лера, а иедан побљеже уз воду Чепелицу, те иа и Ђоко Ристов за ним и гађа га по неколико пута, док шеде у иедан кукуруз, те иа право нему, те се гађасмо по два три пута, те на иеданпут скочи на њ, те с нега скини страгушу. Та ие страгуша наипрва скинута ове рати, а биаше таи Турчич ранен у ногу. Ту сам иа на нему свршио све што треба, па се вратисмо кући Гопуба Лера, када она моиа дружина биу се са оном двоицом, Они се бране ис куће, те у кући убисмо на прозор иеднога, а они пошто внђе, да се неморе о’бранит закуми ис куће да га пуштамо на виеру, те ми га пушти, а иа и онога уграби у кући комад наиправи. А ова воиска удари на Балке, те два пошекоше и нешто стоке доиавише. И ми сви вала Богу здраво остасмо. Па опет на истом остадок са неколико друга овуда по Завођу. Иедан дан наљегоше Турци из

НЕВЕСИЊСКА СПОМЕНИЦД 8