Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

АНДРАШИЈЕВИ ПЛАНОВИ ПРОТИВ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ.

Министар иностраних дјела Аустро-Угарске Монархије, гроф Андраши, на три године прије „Невесињске Пушке", радио је свим силама да расели ■ православни елеменат, а мјесто њега насели католике дуж пограничних турских кадилука према Србији и Црној Гори. Да би то постигао, гроф Андраши припрема прво земљиште код католичког свештенства, а преко својих консула у Сарајеву и Мостару. На основу аустрискпх повјерљивих докумената, из државне архиве из Беча, можемо видјети шта се све на томе радило и преговарало. Аустро-угарски генерални консул из Сарајева Теодоровић јавља 19. априла 1872. год. повјерљивом депешом бр. 19. своме министру грофу Андрашнју, како је из снгурног врела чуо да Асим-паша намјерава населити у околини Бијељнне, међу Србе, 100 босанских католичких породнца, да би се у том крају постигла равнотежа, гдје сад цијело становништво припада православнима. Католичко свештенство примило је ове намјере, подусловом да се осигура живот католичком миснонеру, колонистима и да се опрости порез на три године. Генерални консул ннтересовао се код консула у Мостару, да ли би се могло тако што спровести у Херцеговини, према Црној Гори, гдје станује чисто српско становништво. Консул из Мостара одговорно је, да се за онај непријатан крај нити католички мисионар, нити колониста може добити, тим прије, што су се многи католици, који су ишлн са турском