Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

121

војском против Црне Горе, вратили без носа и још сад служе као жив примјер; стога се неће ниједан усудити населити се у том крају, гдје станују људи који кидају носове, На крају свог извјештаја генерални консул додаје, да ће се и даље интересовати за ту ствар. Крајем истог мјесеца гроф Андраши одговориО је генералном консулу Теодоровићу у Сарајево, да намјеру валијину, да се у околини Бијељине населе католици, потпуно одобрава. Порта има чист интерес да се у оном крају, гдје су православни и којима се приписују симпатије за Србију, насели лојалан и сигуран католички елеменат. Генерални консул има, на тактичан начин, да подупре услове католичког свештенства и да их увјери да је'аустроугарска влада спремна подупријети тако корисну намјеру са своје стране помагањем стварања нових католачких општина са новчаном помоћи црквама, школама и другим добротворним циљевима. Одобрава исто генералном консулу предлог о оснивању таквих колонија на граници Црне Горе. А uro се тиче страха од насиља црногорског и србијанског уопште, нека увјери оне који хоће тамо да иду, да ако дође до насељавања католика у тим крајевима, а нема других сметња но тај страх, да то није оправдано. Јер би чак и онај олош католичке вјере са југозапада, који је тамо од штете, могао бити од користи, као колониста, према границама Црие Горе и Србије. Након ових измјена мисли између грофа Андрашија и генералног консула Теодоровића о насељењу католика према Србији и Црној Гори, Теодоровић је предузео све могуће мјере дато насељење и сврши. Нарочито је предузео да изврши насељење католика, а расељење православних према Црној Гори. Требало је, споразумно са турским властима, пошто-пото раселити православне из кадилука: невесињског, гатачког, билећског, требињског и фочанског. А по могућству и из никшићске нахије. На тај би се начин Црна Гора опасала гвозденим обручем; са једне стране арнаутска племена, а са