Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

132

е зла cpeha међу Вама ? Што изгубисте ономадне двадесетв сиромахахн ни те ни ове? На Вашу ихб Богб уписао! Тн ми, Петре, ништа не пишешн о Вашон неслоги, но узимашн сву одговорностн на себе. Зашто? Зарв мислипи. да ће ти твоп поштена дружина конатн зато држати или ти зафалити. Hehe но се ругаш с тобомн, рђо! Не знашв ли ти кога н чие мТсто заступашн предв т!е.ма сиромасима? Есамв ли ти дао карту б!нку? Што he тебе да слушашв неке ко’и би ради били, да безв носа отудн дођешн. По данасн ко’и ти се' ум!еша у твои посао, ако му кумбуру у мосакв не дашв, кунемв ти се Богомн, ти ћешн е одв мое руке примитв. Не треба се жалити данасн, Господо Главари, Европа е обрнула свое очи у насв и дивн се шнаштву ђеце голе и гладне сиротне маике наше Црне Горе. Дакле, у паметн се! Ерв ћемо се разговаратв, ако се икадв видесмо. Н све знамв што се међу Вама чини; ако he ко’и коему „ђаволе“ рећи. Л све знамв. Ухо е мое на врху пера. Да сте здрав! Николап На полеђини: „ПочиШаемоп Господи Главарима ђе буду.“ Бр. 17. Писмо Војводе Лазара Сочице писано концем децембра 1875. г. Перу Јокашеву, црногор. сенатору. Млого пошШовани и славни Господине Перо! Честитам ново љето, да га срећно у радости и на дику Црној Гори и Ерцеговини млого љета прославите! Писао сам писмо на војводу Петра, за које знам ако будекодтебе, виђећеш што у њему пише. Ако ли буде поша, знам и тако ћеш га виђет’. За које Ве пуно и покорно молим, да га пошље прочитања оправиш војводи Петру н Ваше поред њега, да се на ме што не наљути. Зашто ме је стигло