Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

133

његово писмо у Црквице, у коме ми заповиједа, да идем у Доњу Ерцеговину. А за свашто те молим као и .њега да ме научиш, што he ми бити боље и корисније за корист и ослобођење Ерцеговачко. У кој’ час Ејаше писмо примим, на сваку сам заповијед Вашутотов. Раш најпокорни слуга и доброжелитељ ЈЈазар Сочица На полеђини : „Високославном Г-ну Перу Пејовићу ђе буде.“ 18. Главарима усташке војске г-ну Пеку Павловићу, војводи Баћовићу, војводи Зимоњићу, војводи Сочици, војводи Радовићу, Глигору Милићевићу, војвоји Вукаловићу, архимандриту Перовићу и свијем главарима у Херцеговину поздрав. Тиљем тамо г-на протопопа Риста Ковачевића са особитим настављењем, које је у смислу његове свјетлости нашега витешкога Господара и великог његовог Г) за срећу и спасење херцеговачког народа. Препоручујем’и службено наређујем свијема вама, да са свијем срцем и највишом добром вољом будете на руци вишепоменутом проту; да се што приђе изврши дато му настављење, којега ће извршење херцеговачку војску четворстручно оснажити и непријатељу велики страх задати. Пошто ово писмо и више поменуто настављење прочитате и добро разаберете, ко’и се од вас са овим слаже и обећава, да ће са свом добром вољом најусрдније радити у смислу поменутог настављења, тај нека се сваки на ово писмо подпише. И пошто га подпишете, одмах-ми га пошљнте са вашим подписима. Ово од вас захтијевам стога што су до сада неки извртали, а од сад нећу да тога буде. Тако знадите и да сте здраво! Грахово 1, јапуара 1876. Војвода Петар Вукошић

’) Једна ријеч забркана