Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

109

српских војника, и пред лицем целог света објављују

нашим непријатељима да постоји питање нашег националног ослобођења и Србију проглашују за своју Отаџбину. И на сурим пољанама Добруџе они ступају у борбу и млазовима своје крви они уписују у историју наше право на слободу. (Они чине дела пред којиме се диви свет и пред којима се поклањају заставе прослављених руских пукова. Приносе велике и свете жртве.

(Одмах после прве борбе у Добруџи, 25. августа 1916. год., јунаштво и слава добровољаца разнела се по целом свету. Руски Цар Николај. усхићен њиховим делима, депешом их поздравља и у једној дневној заповести, коју упућује свим руским армијама, Цар ставља добровољачку дивизију за пример целокупној руској војсци.

Прва дивизија, која је наступила са 18.000 добровољаца, изгубила је у борбама у Добруџи скоро 74 свога састава, Сам други пук, у једној јединој борби код Кокарџе, 4.—6. септембра 1916. год. имао јеб мртвих и 31 рањених официра, и 477 мрвих и 1114

рањених војника. Руски Цар, извештен о овој борби, поновно изражава своје симпатије добровољцима, и њихово ју-

наштво опет ставља као пример целој руској војсци. Истовремено и Краљ Петар, депешом са Крфа,

поздравља своје нове борце. А ондашњи Престолонаследник, а садањи Краљ Александар, објављује српској војсци радосну вест да се добровољци боре у Добруџи. И Румунски Краљ, у својој једној депеши, захваљује нашим добровољцима на њиховом спасавању румунске територије.

Кад је избила руска револуција, и када је Русија почела да се губи у хаосу, добровољци преносе своје заставе на солунски фронт и, попуњујући проређене редове српске јуначке војске, они у тешким моментима несреће и неисвесности доносе веру у коначну победу. На македонским висовима и гудурама они остављају

своје кости, и удружени са српском војском они својим