Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

11

ђеном браћом. Последњи залогај делио је с нама. У боју вазда први, увек оран, увек спреман. Идем натраг у Београд. Све ћу им испричати, па нека раде са мном

што им је год драг.“

Предосећао је овај честити Шумадинац, шта га чека у Београду па се, завршивши овај свој одговор горко заплакао. Дошао је у Београд и ту му се сваки траг изгубио...

Дивни успеси Петра Мркоњића скренули су пажњу и Беча. Можда је или београдски конак или београдска влада молила Беч, да се Мркоњић уклони са босанске

границе. Она је то предузела али га није могла наћи. И оно што није учинио Беч и бечка полиција учинио је загребачки одбор. Преко интриганата распалили су грдну неслогу међу устаницима и загребачки одбор тражио је да се Мркоњић уклони са босанске границе. То је желео Београд, то је желео и Беч. Загребачки одбор примио се тога и решио се или да уклони Мркоњића са границе или да га смакне. Тиме би одбор задовољио Београд. Иначе ако се то не уради кнез Милан је, како говори човек, који је био у том послу претио (па и београдска влада), да Београд више неће давати новаца за устанике. МИ тако ту одлуку загре бачког одбора морао је испоручити Петру Мркоњићу

у Јамници Моја Хрваћанин, јер је Маша био слаб.

„Никад се не осећах у нелагоднијем положају казује Моја — но тада, па ипак стегох срце и казах војводи, шта се од њега захтева. Када сврших војвода ме пресече својим орловским погледом и некако болно

и јетко узвикну:

— Па зар и ви то хоћете 2

— Не ја и брат Манојло, већ то захтевају одборници Босанци и изасланик загребачки Илија Гутеша.

„Испричам потанко, како је текла цела ствар. За време мога причања војвода беше силно узбуђен. Настаде мала пауза, и тада уздрхтаним и узбуђеним гласом рече:

— Кажите ви господи одборницима да Петар Карађорђевић није дошао да смета српском кнезу, већ

да помогне српском народу у Босни, и да пробуди из