Споменица Јована С. Бабунског

убпстава и гонења Срба Српска влада и Српски народ у слободној Краљевинп ништа стварно нпје предузимала већ се само састојало у новинарске протесте и парастосе погинулим Србима ii више ништа. Ми учитељи, свештеници и првацн народни тражилп смо енергично од српске владе да нас ма како било заштнти од ових буг. разбојника, или пак да нам даде оружие да се мп сами бранимо, Протестп српске владе апсолутно нису помагалн a оружје нпје смела дати нам бојећп се од Турске да нам не затвори скоро отворене школе и цркве и да се не би чак замерила великим силама за стварање бунтовног елемента противу Турака и Бугара. Кад je гонење постало несношљиво, кад je било или сви да се побугарпмо или пак да се и ми одупремо како знамо и умемо чак и не питајући, и противу воље српских конзула прво учители, свештеници и прваци народни почесмо се договарати како да се овоме злу нађе лека, и запета не прође дуто и почеше се неке наше чете организовати, нарочито почеше прво у кумановској казн и то учители беху вође свих чета. У исто време почеше се образовали и неки тајни одбори у Врању, потпомажући и потстнчући ове чете и то тајно од српске владе, Први поведе чету учитељ Јован Станојковић —*• Довезенски и ова чета, и ако слабо наоружана и снабдевена имала je огромног успеха, Прво што се наш народ охрабри видећи и верујући да има -кој да га брани и свети а друго шта се и бугари почеше прибирали к себи и почеше мало даље заобилазити од наших села али опет врло јаки и добро снабдевени и што je још најглавније што су они први били извршили организацију и заклели сав народ да им буде верам и тд Кад српска влада и српски народ и конзули увидеше огроман успех од ове прве чете . . . одлучише се да и они што енергичније помажу ову акцију,. Одмах се образова Централки Одбор у Београду а Извршни у Врању почеше се сада чете нагло формирати у самој Србији и то исюьучиво прво само од македонаца и старосрбијанаца. Прва чета која се упути преко Вардара беше чета војводе Анђелка али она беше зле epehe и код Четирца сва изгибе од Турака, и ) После иређе војвода Глигор Соколовић и војвода Тренко Рујановић из Крапе 14 ) и они сретно пређоше Вардар и дочепаше се пореча и бабуне пл. За овима прешао сам ja са 35 добро наоружаиих другова, . , . Замном пре-

1Я ) Ни до данас пису расветљени блпжп узроцн погпбије Анђелкове чете. По добро обавештенпм људима, та je чета пала услед иодељена мпшљења пзмеђу о начину рада зваиичних представника и приватие ниицијативе. Крајња неразмишљеиост испољпла се оида y Скопљу, —, Ma како. да се ова храбра чета откупила великим турским губитцима, она вапија за осветом над грешником; та ће освета и доћи, Турцп су на Анђелкову чету одвели читав пук пешадије са артиљеријом и вратили су у Куманово око 30 кола мртвих и рањених својих војника! 14 ј Село у Прилепској области |кази). Лежи западно од Прилепа, на

13

JOBAHA С, БАБУНСКОГ