Споменица Јована С. Бабунског

ђоше војводе са 30 душа Раде Радпвојевпћ п Стеван Недпћ. Са ове стране Вардара такође пређоше многе чете a најчувенија п најактпвнпја чета беше војводе Ђорђа Скопљанчета којн не знађаше за умор већ као муња скоро сваки дан имаше удар са Бугарпма и са Турцпма. После прочуше се Спаса Гарда, Крста Трговпшкн, Чпча Павле, Илпја Пчињски, Коста Пећанац, . . . Михајло РистиК, Брана Јовановић Хајнц, В. Танкоспћ, В. Поповпћп многи други ~ , Ове су чете имале велики успех испочетка; оне се после проширише на паланачку п кратовску казу, па чак п у непроходан Малеш пспратише чете. ls ) Бугарп су губили село за селом и чим би се сукобпли са нашим четама морали су битп увек разбијени. У овим четама учествоваше .многи учители и свештеници од који су многп и погинули као Глпгорије и борбе са Бугарнма и са Турцпма биле су крваве и очајне и чак до истребљења. Наши су многа непокорена бугарашка села палили а тако исто и Бугари. Турске апсане се испунпше сељацима Срба и бугараша, a највшпа учитеља п свештенпка. Кад Бугарска у 1907 г. увиде да српске и грчке чете много напредују онда поче бугар. влада кукати и протестпратп. Чак je било врло заоштрено стање између Србпје и Бугарске и ондашњи председнпк одмах нареди српским четама да стану онде где су нити више да узимају .... да би се избегао сукоб са бугарском. А Грдима пак немогућп ништа учинитп они (Бугарп) се- осветите Грцпма својим рођеним поданицима. Многе оп.ъачкаше, у бите a највише настрада богата трговачка варош АнхиолаТ) и тд. Оппс главне борбе с ове стране Вардара са Бугарнма и Турцима. У Скопској Црној Гори први беше Спаса, К. Пећанад и Петко из Ст, Нагоричпна. О Саватпју Милошевићу и Лазару Кујунџићу учптељу и њпховој борби на В. Очи , Први четничку акцију којп je почео преко Вардара у Поречу био je чувени војвода Мпцко из Латова кичевске казе ii он je join од раније чувен као одметнпк протпву турске власти и дуто je ратовао по Кичеву, Крушеву, Прилепу и Велесу са својом дружином; 17 ) он je много турских и арнаутских зликоваца отпратпо на онај свет и тпме je заштиЬавао народ од овпх качака којп су га немилостиво убијали

путу Прилеп —Брод —Кичево. Село познато по историјскпм спомешщима римским из XIV в, (Впдп Д-ра Job. Хаџи Васп.ъевика „Прилеп и његова околина" Београд 1902, стр. 128 и даље). 15 ) Појава српских чета у Малешу било je највеће изненађење како за Турке тако и за Бугаре. До 1870-их година Малеш je за хришћане трговце био најопаснијп пролаз од јуручких разбојничких дружина. А Бугарп, у своме пуном шовинизму, Малеш су с.лштрали као своју матиц) - , а сада по њему да господаре српске чете ! ! 16 ) Хтео je написатп Анхиалос 17 ) Треба правптп разлпку пзмеђу овога Мицка, Мицка KpcTiiha, прослављенога ускока и четнпчког војводе и Мицка Рнстпћа, који je београдском свету познат под именом војвода Миико и по своме златом веженом оделу и сабљом преко рамена, . ,

14

СПОМЕНИЦА