Споменица Јована С. Бабунског
и шьачкалп. У једном сукобу Мицко буде рањен и жив ухваћен и осуђен 20 година робије у Битољу. Он je издржао пуннх 19 година и једном, пре његовог пуштања на неколико година буде велика амнестија за све политпчке кривде бугарске и онда су Мицку Бугарп у битољском затвору понудили да се и он на списку њнховом потппше и да he бити ослобођен. Он je онда запитао ово : који je израдио ово помилование. Они су му одговорили : ово помилование je израдио само краљ Фердинанд бугарски и нико други. Он онда je одговорио : кад нпје и српски краљ, ja се нећу потписати п волим да лежим и даље него да се потпишем као бугарин и тд. и чак на молбу нашега конзула није се хтео потписатнlß) већ je и даље остао да издржава затвор докле му не буде време да га пусте. Чим 'je дошао куЬи није се ни одморпо од апсане a Beh морао да се одметне противу бугара, који су се страшно посилплп по његовом Поречу и Кичеву и ако je био већ старац од преко 60 година. Чим је изашао скупио jé чету од 20—30 људи али веома хрђаво наоружана и одмах je ступпо у отворену борбу са бугарима и ако су били куд и камо више и модерно наоружани, У неколико сукоба он je Beh успео да Пореч са свим очисти од бугара и у једном сукобу ухватио (заробио) живог највећег бугар. револуцнонара после Сарафова Дамјана Грујева. 19 ) Пошто je Мицко био од карактера човек није га хтео убити Beh на његову молбу (xohe pehii реч?) да никада више неЬе нападали Србе, послао га преко Србије у Бугарску, али овај не одржа реч Beh друге године одмах пође са четом противу Мицка да му се освети, али на пулу буде откривен у Овчем Пољу и од турске војске побијена сва његова чета и он буде убијен. Чим су Мицку стигле као noMoh војводе Глигор и Тренко, он као стар човек оде у Србпју на одмор и стално се настани у Крагујевац
Ja сам прешао са мојом четом границу 26 марта 1905. г. После 15 дана стигох у село Рудник 20 ) у намери да пређем
18 ) Ово je пок, Бабунски погрешыо знао, У оно доба, у Битољу je био консул пок, Милојко В. Веселиновић и он не само да нпје склашао Мпцка да се потпише под Бугаре, него га je подржавао у његовој отпориости у питању онаквога понижавања. Иза смрти пок. М. В. В, остало je и неколико пнсама, које му je Мицко писао из затвора, а ппсао je Мицко неколико пнсама и уреднпку ове Спомешще који je такође био у Витољу. 19 ) Дамјап Грујев био je родом из села Смиљева у Битољској области. Он je дошао у Београд негде са првим дечацима и младићима који су дошли за питомце Друштва Св. Саве. У Београду je био питомац Пере Тодоровића и радио у његовој штампарији. За успомену на Дамјаиа, Тодоровпћ je и својој штамларији дао име Смшьево, Дамјан je 1889. отишао у Софију и тамо и остао. Кад je војвода Мицко заробио Дамјана, чудо се у народу да je Српска влада наредила Мицку да пусти Дамјана. Taj владнн гест и у песме je ушао и на позоришиии бинама je био дитиран. 20 ) Село на северној перифеоији Велеске области. Рудник je био врло истакнут за Србију, У н>ему je и до ратова 1876. и 1878. постојала српска школа са модерном методом.
15
JOBAHA С. БАБУНСКОГ