Споменица Јована С. Бабунског

Д-р JOBAH ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ о ЈОВАНУ С. БАБУНСКОМ

И седамдесете године прошлога столећа златнп су листови српске исторпје. Невеспњска пушка одјекнула je у целом Српству, С херцеговачким устанком затреперпла je свака српска душа, и душа свих балканских хришћана. А године 1876., 1877. —78,, мала, и још завнсна Србпја, целом je свету показала праву своју, и природну, улогу у Српству и на Словенском Лугу. Од бомбардовања Београда нпкада нису толпко нарасле наде српскога света као у ово доба. Онда су проговорили и немп споменпцп у Неослобођеним земљама српским : Тврђаве и Куле Краљевпћа Марка, порушене цркве и манастирп, задужбине великих људп у старој српској државп ; оживеле су традицпје и предања ; васкрслп су многп узори српскп и подпгло се одушевљење народно ; препеваване су песме о витешким делима старих јунака и нове спеваване .... Србпја je била најлепша и најмилија земља на, свету i A учашће српскога народа из неослобођених крајева у редовима српске војске још већи je полет дало надама српским у онпм странама. Као из свих неослобођенпх српскнх земаља, у бојним редовима српске војске било je Срба и из Старе Србије и Македоније. И ако се звало Добровољачка Дружина на Рашкој и Моравско-Добричка Дружина, одред, који je предводпо најизразптпји апостол српскога имена и народнога (единства свога времена, Милош С, Милојевић највише je у себи пмао Срба из Ст. Србије и Маћедоније, и највећим делом из Велеске, Прилепске, Дебарске и Поречке Области. Разочарани одлукама европскога ареопага у Берлину, учасницн овп у ратовима за проширење Србпје и ослобођење своје уже домовине, за уједињену Краљевпну Србпју, нису метали мач у корице ни после закључења Берлпнскога мира и уговора. Устанак Срба у KyiMaHOBCKoj и Паланачкој Области, Брсјачка буна 1880. год. ко ja je захватила Прплепске и Поречке крајеве ; успех српских четника у бабунским кланцима 1881. г,, одметање Спира Црног Големџијског из Прилепа и погибија арнаутско-турског арампје Кучук Сулеј-