Споменица Јована С. Бабунског

мана, који je био затворио бабунске и поречке путове; успех четничког оружја у Ђурпшком манастиру на Овчем Пољу ; долазак генерала Черњајева у Ниш, кнезу Србије, капо се у Старо] Србпји чуло .... за органпзовање устанка у Турској н тд. били су догађаји, који су највише занимали душу и срце свакога Србпна којп je још остао под Турцима. Догађајп они у онпм странама још впше су појачали и онако бујну машту у наших сународника у Ст. Србији и Маћедонпјп. Са прпчама, анегдотама и легендама о витештву Србије за време Српско-турскпх ратова, стапале су се већ песме и легенде о догађајима, четнпдима и ускоцима у оним странама. Свакп зшкочки. догађај, свака погибија Турака или Арнаута, бнвана je одмах опевана и препричана. Бабунскп кланди, од Српско-турских ратова 1876., 1877. —78. год., нпкада нпсу били без ускока и осветника српског. Као разочарање о правду европских великих сила, на устанике и народ наш на српском југу утпдала je и страшна проскрипцпја, коју je Порта спровела над првима и пробранпм људима српскога жпвља у оним странама, одмах после прогласа Србнје за Краљевпну, Новп гробовп, којп су на тај начин били отворенп по далеким архппелашким острвима и Анатолији, још јаче су очеличилн душу и срце нашега народа у оним странама. На чиниоце ове указу]емо због тога, што су се они ређали један за другим, и с јаким утицајем, баш у времену кад je Job, С, Бабунскп био толико дорастао, да je у души својој почео да урезује све што се од интереса, око њега, догађало; све што je о народно j ствари слушао , , . кад je почео памтнти и расуђиватн. И кад су, после Српско-бугарског рата 1885, 86. г., наши национални такмаци кпднсалп да сасвнм одроде оне наше сународнике од нас, и потпуно их одвоје од Србије, међу дечацима и младићима, готово из свих неослобођених српских земаља, и међу својим земљацпма, нашао се у пансионату Друштва Светога Саве и младнћ Јован, син Стојилка Стојковића тежака из села Мартолца у Велеској Области, Дошав на васпитање, и под команду, познатога националног борца, Милоша С, Милојзвића, у младога Стојковића je почела све вишз да јача воља, и све више да крепча вера у будућност и j единство српскога народа. По свршетку приправних разреза Job. Стојковић je свршио у Србији државну учитељску школу. Са својз мирноће и приљежности; са марљивости н ћутљивости; са прибраности и разборитостн; са врлина идеална младића, готово од свих питомаца Друштва Св, Саве и Министарства Ин, Дела, одвајао je Јован Стојковић-Мартолац, И ако још скромне спреме, и ако још неиспитане, неутврђене способности, већ од тога доба почиње рад Јована Стојковића. По свршетку државне учитељске школе, Јован Стојковић je био упућен за учитеља у неослобођене крајеве, Са

29

JOBAHA С. БАБУНСКОГ