Споменица Јована С. Бабунског

многим св oj им друговпма, Стојковић je, године 1896., почео свој јавни рад, Отпшао je у свој завичај у Теово, на домаку саме бабунске клисуре. Он je и отворио, join пре рата 1876. г. затворену, српску школу у овоме месту. Подигнут и просвекен под онаким приликама у своме родном месту и у Београду, све сигурнији и изразитији у својим осекањима, Јован Стојковик ce брзо показао као потпуно спреман п способан за народне послове; брзо се прочуо у Своме крају, и брзо je постао стожер за све оне који су осекали и радшщ као он. од првих дана појаве Јована Стојковика на позорници у своме крају, место Турака дотле, јављају се Бугари са јачим полетом своје пропаганде и организације. И ако ни приближаю једнаким мат ери али им средствима, и врло различитим начинима, век првих дана рада Јована Стојковика, нашле су се, једна према другој, две националне организације, и почела je да се шири, и да се подиже она, која je имала корена у народу, с којом су оживеле народне традиције, с којом се пробудила национална осекања и с којом je васкрсло име српско, У таквом стицају прилика, Бугари су се латили новога система и метода за извођење свога програма: одрођивање Срба у Ст. Србији и Македонијн и одвајање од њихове националне матице, од Србије. И ако су оваквом свом раду давали характер тежње и борбе за изазпвање интервенције европских сила; да натерају Европу и Турску, да се Македонии, ако ништа више, даде автономна, ■ — Бугари су, у ствари, развили варварску борбу протпву онога дела Српскога народа у Ст. Србији и Македоннјп, којн je своју националну заставу високо носио и није je испуштао из руку ни у највеким невољама. Судеки по броју жртава Српкога народа, што су их причинили бугарски, такозвани, устаницн, a још више по начинима, на које су умарани, где, и у ком крају највише, ти српски мученнци, главки задатак бугарскога „востанија“ био je угушпвање свакога трага српскога. Нема, данас, жива Србина, који не памтн како су Бугари, у оно доба, живе Србе спаљивали, и живе сарањивалн; како су у дубоке Пекине спуштали живе људе да тамо умру на највеким мукама. И кад je почело овако сатпрање Српскога народа, настали случајевп, . где су Бугари опустошавалп читава српска села, и догорела свека до ноката, као многи други правя просветно-културнп радници српски у оним странами, и Јован Стојковик се латио пушке, и пошао у гору да тамо потражп непрнјатеље Српства. Од тога доба почшье јавни рад четничкога војводе Бабунског. И ако je у томе колу родољуба било и најобичнпјих печалбара и штребера из Србије који се и данашњн дан протурају као културни раденпци у неослобођенпм крајевпма и као учаснидн и сарадницн у устаннчком покрету, народ српски из свих крајева српских дао je, из своје средине, до-

СПОМЕНИЦА