Споменица Јована С. Бабунског

ста пстпнскнх и великих поборника и за овај посао свој, По раду на светом народном делу, вазда he осташ знатна имена Мицка Крстића, Анђелка Алексића, Глигора Соколовика, Јосифа Димитријевића, Лазара Кујунџика, Ђорђа Скопљанчета, Бране Јовановика, Доксима Михајловика и других, међу којима he занавек светлати име и Јована Бабунског. Од Ристовца па све до крајњпх граница наших земаља на југу настао je жив покрет. У љему се истину људи из народа, и сваки посао који они сами руководе, урађа плодом, ' Схватајућп велики знача] прелаза преко Вардара и бабунсцих кланаца, Бугари су, join у првој појави четничке акцпје, највећу пажњу поклонили овим објектима, и највеку снагу уперили на бабунске кланце, Због тога je Бабунски, може се реки, први и издржао најстрашније нападе бугарске, и први и однео рекорд у квалитативно] надмокности над Бугаршма. Век први успех Бабунскога над најбољпм бугарским војводом, Стеваном Днмптровим, у Орешу, открио je у Бабунском ретку способност четничкот војводе. И ако онако благ и тих у опхођењу са познаницима и пријатељима, Бабунски je био неумољив према кривдима и немилосрдан према грешницима, а безгранично предусретљив и гостољубив према страдалницима и мученидима за народну ствар. Као и на другим пословима, Бабунски je и у својим четничким операцијама био до крајностн одлучан и до невероватности неустрашим и постојан. Његови сукоби са бугарским четама на Мукосу, у Теовском Пољу, у Смилевцу, Долнену и Дренову и у аналима бугарских четника остаке као врло ретки по одважности с којом су предузимати, по истрајностп с којом су вођени, по начину на који су свршаванп. . . Самоубеђење Бабунскога пије готово никада обмануло, а пожртвоваше му je вазда корисно испадало, ■ — Неоспорно се Бабунском највише приписује што je онако смишљено организовано српских чета с једне стране Вардара на другу, између Скопља и Велеса, и што je у Бабунским планинама спроведена онако савршена организација. Објава хуријета у турском царству и Бабунскога je затекла пред четом у планини. Као сви, и Бабунски je сишао с планине и наставио свој рад на просветно-културном пољу. Ипак, више но икоји други од четничких војвода, Бабунски je најреалније схватио негативан значај хурнјета и иовога стања у Турској у опште. Ако су Турци, у неколико, и изменили своје раније држање у односу према појединцима, Бугари су, на против, били све агресивнији у својим циљевима према српском народу у Турској. Имајуки стално у виду важност бабунских предела, и претежност Бабунскога у њима, Бугари су, свима силама, настојавали, да се Бабунскога ма како ослободе. - После глава војводе Мицка и војводе Глигора, које су Турци и Бугари вероломно поскидали, на реду je била Бабунскога глава, Као нико други, Бабунски je и Тур-

JOBAHA С. БАБУНСКОГ