Споменица Јована С. Бабунског

цима био трн у оку, и на њега су кидпсали и Младотурци. Али Бабунски je и томе измакао, п у том се већ дошло, v Београду и Софпјп, до Српско-бугарскога споразума. Као, готово, сви истынски јавни раденици у јужним српским земљама, ни Бабунски никако нпје био задовол>аы са одредбама Српско-бугарског уговора од 1912. г., како су те одредбе биле познате у јавном мгьензу онда. Као сви, који су на себн, и на својим крајевпма, осетили бугарску политику, бугарско вероломство и бугарски шовпнизам, и Бабунски je, од свих најмање веровао Бугарима, Као и све друге четничке војводе, и Бабунски je, са својим одредом, узео јако учешће у Балканском рату. Као сиг} г ран познавалац прилика и људц у оним странама, Бабунски je впше но ико од његовпх другова показао ' велику* способност за сређивање прилика у ослобођеннм областпма. У својим пак, пределпма, Бабунски je јавним државним органима био од велике помоћи. Као награду за свој, и дотле дугогодишњи, и онако тежак, рад, Бабунски je, као многи у Србији пре њега, и као што he многи и после њега, добпо награду у томе што je био постављен за сёкретара последње класе Министарства Просвете и Црквених Дела. И ако je био добпо државну службу, Бабунски je п даље остао у Велеској Области. За дугога овога, и овако крвавога, рата, Бабунскога налазимо опет пред својим одредом, махом са својим ранијим друговима. И сада није више ратпште његовога одреда Бабуна, Никодин и Каращща, као до ових ратова. Сада je његово ратпште широм деле Србије, и поље његова рада je од Београда до Солуна. Као у сваком послу и свршавању задатка први на реду, Баб} г нскн je први и под Београдом борбу развио. Ко може, ко се у Београду затекао 15. Јула 1914. год,, икада да заборави, како су Бабунскога четшщи, поподне тога дана, као соколп, летели са Торлака на Дунав и Саву, и ту са осталпм одељењима провизорне одбране Београда онакву лекцпју дали Швабама и Маџарима, који су били с музпком пошли у Београд и Србију. Као, готово, свака друга регуларна једпнпца српске војске у овоме рату, тако je и Бабз'нски са својим одредом прелетао с краја на крај Србије, свуда уносећи своју хладнокрвност, прпсебност, постојаност и храброст. Повлачење српске војске 1915. г. Бабунскога je затекло на његовом првобптном ратишту, у бабунскпм пределпма. Jyначкп бранећи ове пределе, Бабунски je дошао у додир са савгзнпчким трупама, и спојио се са деловпма 57. француске дпвизије, 8, афричкпх шасера. Са свога дара, нзвежбаности, и способности за послове ове врсте, и по услугама које je Бабунски са својнм одредом учпнио овој савезннчкој команди, први тај сусрет савезнички са нашим трупама учинио je диван утисак како на обичне војнике, тако и на саме

32

СПОМЕНИЦА