Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

13

На основу тога доказа био сам пажљив и на даље послове г. Вулића, и нагнан дужношћу и тежњом да се углед ове Установе одржи на што већој висини, обавештавао сам Академију о свакој неисправности, не сметајући да исправни послови нађу себи места у Академијиним издањима. Међутим неке ситније ствари измакле су ми из вида и међу њима римски натписи у „Опоменику“ ХЉУП, који ву пре тога били штампани у „Отаринару“ Н. Р. П Дод. 21—96.

Знајући да се према 1 алинеји 7 чл. Пословника у Академијином издању, у првом реду у редовнима а то су „Глас“ и „Споменик“, штампају нови научни резултати, питао сам откуд може бити овога преручивања из „Старинара“. И то сам питао са толико већим правом што су неки од тих натписа били тачни у „Старинару“, и према томе код других су се имале извршити само. исправке, а не и прештампавање олиса.

Ви сте на то одговорили да су ти натписи у „Старинару“ скроз погрешни и да су у „Опоменику“ потпуно исправни. Ја у то нисам веровао и, по вашем допуштењу, позвао сам Вас да то утврдите опет јавно.

Ви сте се, дакле, одазвали мојему позиву. Каког То треба да види и шири свет. Треба да види шта може да тврди човек од науке. Треба да види вашу објективност и љубав к истини, која је тако мала да Вас није могла уздржати од фалсификовања.

Јер Ви сте, господине професоре, и то учинили | у свом одговору. |

„Штампа“ од 15/1 1910., бр. 46.

ТУ

Кад сам Вам се обратио првим писмом с правом сам рачунао да ћете бити потпуно објективни у овом спору, јер, поред знања, објективност је најбитнија одлика човека од науке.

На жалост, Ви се нисте тако показали ни овде, као ни у полемици са г.Решетаром. Јер уместо да обе