Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

ПРВИ ОДЕЉАН.

Провокација г. Ј. Томића. — Мој одговор и г. Томићево побијање

неких мојих тврђења; изношење фалвификата у мом одговору.

— Пристанак г. Томићев на предложен Суд части и одређивање пуномоћника, ва обеју страна.

|

ОТВОРЕНО ПИСМО

Господ. Александру Белићу, ванр. професору Универзитета.

Није ми нимало пријатно, господине професоре, што Вас на овај начин опомињем да искупите задану реч; али, изгледа, као да није могло бити друкчије.

Добро промеравајући своје речи, пре кратког времена, на једном месту, где се одмеравала вредност извесних научних радова, констатовао сам како јег. Х у „Опоменику“ ХГУП прештампао римске натписе, које је пре тога г. У био објавио у „Старинару“ Н.Р.,П, и да г. Х неке чак није ни обележио да су били објављени. Ви сте ми на то одговорили да је те натписе Г. Х поново штампао зато иипо ис г. У није тачно издао на протумачио им за потврду својих речи нудили сте опкладу у доста велику своту новада.

Како не располажем толиким новцем, а знам да за решење оваких спорних питања има и других путова осем крупних опклада, одбио сам ваш предлог, али