Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

6

нисам заборавио да Вас упитам: да ли смеше и јавно поновити то своје тврђење и имате ли доказа за њ“ Ви сте, господине професоре, изјавили да смете и то учинити и да имате доказа.

Ја се користим вашом категоричном изјавом, заданом вашом речју, и молим Вас лепо да јавно поновште своје тврђење те да ме разуверите од уверења добијеног поређењем обе публикације. То захтева озбиљност прилике и средине у којој је пало такво тврђење и где се тражи добро одмеравање свега што ће се изнети.

Ствар није ни велика, ни тешка. Цео рад је врло прост: треба упоредити обе публикације. Мислим да Вам за све то не треба више од десет дана, пи надам се да ћете искупити своју реч на време.

" Ви ћете ме, господине, необично обрадовати, ако пружите правиг доказа, којих ја не могох видети. Али, ако се, којим случајем, деси да ви нисте ни поредили публикације, међутим сте онако јуначки тврдили чипо не постоји, ја се надам да ћете и сами осепимти како је такав поступак за осуду, и да је у толико тежи у колико је место за њ било врло непогодно.

Примите, господ. професоре, итд.

„Штампа“ од 7. фебр. 1910, бр. 88. Јов. Н. Томић

П ПОВОДОМ ОТВОРЕНОГ ПИСМА

Г. Јов. Томића, библиотекара Нар. библиотеке.

У Народном Музеју у Београду находе се четири латинска натписа из једне римске колоније у Орбији. Сваки има права да их проучава и издаје. Г. др. Милоје Васић штампао је први у Отаринару Н. Р. П за г. 1907 три натписа од та четири, а четврти је штампао први пут проф. др. Никола Вулић 1906 г. у Гласу ШХХИ (стр. 44—45); а по други пут штампао га је г. др.