Србадија

14

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 1.

красна здања!« . . . Тако постадох каменорезац, вајар и неимар. 0, та ви се не понижавате, мадоно! кад ме тако љупко смешећи се слушате: Ја сам племић, богат сам и, као што веле, уметник. Немојте мислити, да сам горд, што вам све ово казати морадох, тим сам само то хтео да иосгигнем, да се ви мене не стидите! Смем ли још даље говорити?!" — Он ју ухвати за руку, и она је осеКала ударце његовог срца у прстима му. Руку није натраг тргла, већ га је са пола затвореним очима смешећисе гледала, па муодговори: л Вн знате Анџело, да вам је слободно и даље говоритн." „Дакле, мадоно, вашаће кућабити палата леноте, а и среће, као што вама приличи. Ја сам Флорентинац и сујеверац, и научио сам од стари неимара и седи зидара неке врачарије, како се кућа, ире но што је зидање завршено, са последњим ударцима чекића благословити или проклети може. Да сгановници у кући буду срећни и задовољни, треба у последњи камен ружу узидати. Ружу, као што ју ви, мадоно, у коси имате. Ружу љубави". «А како постаје ружа, ружа љубави?" питаше она тихо. Он је ватрено ногледи. „Ја не знам", одговори он дркћућим гласом. „ Али ми реците само, мадоно, хоћеге ли ми дати ту ружу?" — Леди држаше ружу у руци, мирисала ју је, па му онда одговори: пАза што не бих? само ће скоро увенути" . . . За тим му пружи ружу. — Морала се к њему сагнути. Његове усне дрктале су тако близу њених, да је она и дисање осећала. Разумела је нему молбу ожеднелих усана, а он је у њеним очима читао на ново речи: „А за што не бих?" Да, они се пољубе. После тога су још дуго говорили и то тихо; као шго пчеле по цвећу зује, такав им беше шапут њихов. Анџело, као иобедилац, отиде срећан изадовољан кући. Леди стугш к огвореном ирозору, када ју је саму оставио, и уздахне од радосТи. „Како ме он воли!" говораше она усхићено, — „та нема нишга лепшег на свету, нег кад човека ко искрено љуби. Еако би и могао човек живети, кад му неби ласкали, за њим жудели и обожавали га? То годи срцу, а и свет нам одмах лепши долази. 0, како је леп Анџело, и како ме љуби!" — Леди узме преда се мало огледало, и са задовољсгвом је гледала своје лепо лице. Споља се чула жива узрујаност раденика, језеро се блистало од сунчана зрака, а птице су са умиљним гласом своје песме певале; гурави човечуљак надмећао сес папагајем, и огимао му је брескву: човечуљак је мрмљао и ударао га, а птица је кречала и болакљуном. Чист ваздух беше препунтоплог мириса, јер беше време кад руже цветају. Зидање је брзо напредовало. Анџело је зидао са љубављу, и са уверењем, дага и она љуби! Шта снаживећма човека нег' осећање, да љуби и да је љубљен? То је мистерија што лебди над свима људским тајнама, као свемогућа реч творчева над васцелим свегом. Л>убити и љубљенбити,или бар у томуверењу живети! То даје души ванредну снагу! За време зидања пуговала је два три пута лепа леди Бирова. Једаред је отишла у кленварлошку шумуда се св. Марији помоли, другом приликом уРекони, где је краљевски лов видетихтела, грећи пут је била у Кинчардајну, да се са дворским благајником о свом приходу споразуме. И свагда је човечуљак напред јављао њен долазак Анџелу, а она га је на само примала — са њеним осмехом, и са слатким пољупцем. Дворац беше готов. Беху већ јесењи дани, и лишће је на дрвима шушгало. Где које цвеће јошје цветало, ал' већије део већ увенуо. Таки је дан био кад су последњу скелу с дворца скинули. Силан се народ из околине слегао, калуђери у одеждама дођоше

да посвете дворац, а распукнуто манастирско звоно мумлало је кроз чист јесењи ваздух. За народ се ручак зготовио: разна меса, пнћа и других ђаконија било је у изобиљу; после ручка играло се на ливади поред језера. Баш је недеља била, кад је дворац довршен, и го такав дан, да га лепшег ни замислити не би могао. 0, та леп је био дворац! Као да је сазидан, да у н>ему срећа станује. Зидови беху лепо бојадисани, а искићени су били са киповима од мрамора, што богове љубави представљају. По собама беху многе митолошке враголије, а авлија беше пуна мирте. Беше ти то диван сган за двоје. Свечаност беше сјајна. Леди Бир седела је као домаћица у прочељу, а уметник седео је до ње с десне стране. „Ова свечаност изгледа као свадба" рекоше неки гости, а Анџело Бернини чувши то порумени улицу од радости, и подигне дркћућом руком пуну чашу рујна вина. Леди Бнр куцне се с њим, смешећи се. За тим устане седи игуман, чаша му је дркгала у сувој руци, и ове речи рече: „Да Бог поживи нашег краља, кога оваки час исчекујемо!" Леди Вир се онет насмеши, и куцне се са игуманом, као оно мало пре са неимаром. Гурави се човечуљак тако несмотрено стромоглав преврнуо, да је гри сгакла вина превалио, а вино се просу нахаљине госпођа, које су близу њега седеле. На једаред зачу се внка и псовка. У том метежу приступи Анџело Бернини игуману, а то није никоме пало у очи, и заиита га, за шго се краљ исчекује, и од куд то, да он овамо долази. Седи игуман метне свој кажипрст на уста, и одговори му нешто шапћући. Одговор не беше дуг, али Анџело Бернини ипак за то изгледаше, као да је на једаред за неколико година остарео. На своје место поред леди Бирове, не хтеде се више враћати, него час је овом* час је оном приступио, и с њиме се разговарао, смејаосе, и најпосле шалећи се избави човечуљка, кога сугоспође због несмотрености хтеле казнити. Свечаност је трајала до у вече. Пре него што се разиђоше нристугш неимар опет к њојзи, а она га ухвати за руку и рече му: „Анџело, а где сге ви били до сад? Ова је свечаност приређена и вама у почаст. 0, како сам уморна!" Анџело беше блед у лицу. „Ја сам само још последњи свод прегледао", рече гихо и хладно. „Тај ми се чнни, да није доста јак. Морамо још горњи камен изменути. Пип, човечуљак, рече ми, да ће краљ за два дана овамо доћи, јер је овај дворац за вас и за себе сазидао. Али ја вас преклнн.ем мадоно. гледајте, да његово величанство не доће пре у дворац, ма како ви за њим чезнули, док горњи део последњег свода са свим не изменимо. Пре тога се не треба у кућу уселити." „Видакле јошнисте благослов узидали?" питаше га она с осмехом. „Тако је! Ла још нисам благослов узидао", одговори он с дубоким гласом, а у лнцу сав пребледи — „дакле још се не емете ни ви, ни ваш краљ у дворац уселити!" Она га погледи уплашено, „А за што ми то тако чудновато рекосте? Ви тек нисте љубоморни? Та ви добро знате, дајаниког не љубим . . , . " „Ни краља не љубите?" Ледн дрмаше главом, и погледи га уплашено, али искрено. „Ни њега". Анџело јој стисне руку, а очи му се засветле. Сумрачак с^е почео хватити; последњи зраци сунца падаху на језеро, а у манастирским ћелијама већ су свеће палили. Сеоска свирка мамила је госте на играње, а њих двоје сгајаху скоро рећи усамљени. „Рекли су ми", рече он са свим озбиљно, „човечуљак ми је рекао, кога еам за јаку ухвагио, да ваше име није леди Бир, него Илен Глендауер, и да сте ви сама себе: леди Бир назвали. Краљ

вас је познавао још док је престолонаследник био, ви сте кћи једног протестантског свештеника, били сге, велн, охола и жива девојка, па сте за садашњег краља ускочили, и вас је двоје неки сеоски свештеник, који је гшјаница а уједно н ковач био, венчао. Кад је после као краљ напресто ступио, хтедоше га саједном кнегињим оженити, аон се мораде изјаснити, да се с вама у потаји венчао. Но тај ваш брак би разрешен, и он се венча са данашњом краљицом. Ви сте ипак за то у двору остали да би краљицу једили. Најпосле израде краљичини рођаци, те вас протерају из двора. Краљ вас се морао привндно одрећи, и послао вас је потајно овамо у овај осиромашени и запуштени манастир; обећа калућерима сјајне приходе, ако гајну буду чували, и вас бранили. Он вам даде новаца, да овај дворац сазидате, и кад буде амо у лов долазио, доћиће к вама, јер свет не зна, да ви овде живите, него мисле, да сге у Франиеску отпутовали • • • реците ми по души миледи, да ли је све то истина?" Последњи полугамни сунчани зраци светлели су у његовим очима као пламен. Она уздахну уплашено и рече: „Јесте . . . алн шта желите ви управо од мене? Пусти те ми руку, јер ме те ваше речи јако вређају... Анџело! " , . . „Вас, вређају! А шта сте ви са мном урадили?" говораше он гешко уздишући, „ви сте се са мном титрали! !" „Титрала?" одговори она и хтеде своју руку из његове отргнути. „Не, то нисам. Ви сге ме гштали, да ли ме смете љубити, а ја сам вам то допустила. Ја волим да ме други љуби. Дашта сам вам друго учинила?" Он јој садпусти руку — као што селептир пушта, чије боје нису доста лепе, да би га човек требао убити и сачувати. Она беше тако охола, као онај прави светли .,сајски" вал, који ништа не сакриваше, и тако лепа и шупља, каоирава „содомска" јабука. Анџело постаде наједаред јако миран, ањегове плаве очи чисто му потамнеше. „Ништа" одговори он. „Само се немојге пре пет дана уселити, да краља у дворцу дочекате". * * * Сутра дан не беше више човечуљка у дворцу, јер је по свој прилици утекао, бојећи се, да га госпође не казне, шго им је хаљине вином полио. Тај дан беше страшно време у том пределу; муп.е су севале, громови со пуцали, а густа се магла распостирала п^ долинама. Раденици су на дворцу нешто поправљали, а неимар је надгледао. Сад је већ могао и краљ доћи, и он збиљатајдан и до1>е. Беше вам то облачан јесењи дан, а у шкотској самоћи изгледаше и одвише таман и магловит. Добри седи игуман дочека краља на кагшји, и поклони се пред њим до земље, а леди га Бир дочека са пријетним осмехом. Ђемс IV. беше човек широких плећа, од сунца поцрнелог лица, жесток, напрасит и љубазан. На њега је ваздух и време имало уплива, као и на биљке. Кад је сунце сијало био је весео и смејао се, а кад је кишовито време било, био је жесток и напрасит. Он ступи у двор и махаше главом, ма да баш не беше са свим задовољан. Узме леди Бнрову исиод руке, дозове талијанског неимара, и похвалига са зловољним лицем, Сад је могао неимар путоваги, куд му је воља. 'Бемс IV. проживео је неколико тужних дана уновом дивносазиданнм дворцу. Небо нисимогаонивидети од густих облака, језеро се страшно галасало, у долини и у дворцу завлада нека тужна самоћа. Краљ је рђаво спавао. У сну му долазише иред очи крваве главе, оне исге, којима је он пре свог одласка, због неког памФлета смртну нресуду потписао. .1еди Бир беше такођер тужна и невесела у својим собама. Неки чу-