Србадија

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 1.

ТРПЕН СЛАСЕН. Р о м а н у т р и к њ и г е, од Јаше МгњатовиИа. Прва књига. јКК- I.

троварадин,

I акса СвилокосиК био је берберин у Новом Саду. Нови Сад српски Париз. Ту имаш »ро^сТрану Бачку, која ги све за живот доноси. Тамо преко Дунава убави Срем, који ти ши1 љер и нектар, малвасију и шљивовицу даје. Пред тобом Пеканија сремска, — сремскн Гибралтар. Скопнај с Дунавом каменичку баш•гу и променаду, па имаш ђо1$ с1е Вои1о §пе. Ту имаш владика, ђенерала, грађана, гпургера", трговаца, попова, мајстора, адвоката, паора, чиновника и бостанџија. Па ко још није чуо за новосадску нијацу? Ту тек имаш свашта и јеФтино; и то имаш све у једној вароши, која не броји потпуно двадесет хиљада житеља. Ал сваки је Новосађанин и поносиг на своју пијацу. Ако си у друштву, или на пароброду са каквим Новосађанином, а ти пази, да у разговору не изрекнеш, даима још где год такове пијаце на свету, јер Не се на ге сажаљиво осмехнути; а нешто има и право. Како сравниш у томе друго место са Новим Садом, правиш рђав утисак. Трговаца нма толико, да кад би сви трговци ) Јевропи изгинули, могла би се сва Јевропа с њиманасадати и накаламити. А бостанџије — ти дивни синови новосадских багнта, прославили су име новосадско на далеко. У овакој вароши живео је Макса Свилокосић, но то још није доста. Максин отац и дед били су Новосађани, и обоје имали су жснс бсрбсрсие и1,ерн, а Максина' госиођа Фема, била је опет кћи чувеног Ђуре бербера. Тако је мајстор Макса био чисте крви, и Новоса1>анин и берберин, а то Ке много рећи. Мајс-1 ор Макса имао је у ћурчијском сокаку кућу са официном . Кад смо гами познавали, већје био око недесет година, крупна велика људина, мрка, али ииак лепа лица, бркове великекаодвеметлице, такоудешене, како је само једном берберу могуће. Остало лице увек глатко обријано. Руво увек чисто и ио моди, држање поносито; какав је тек морао бити као мла!)и? Госпоћа Фема била је већ око четрвест година, средњег витког стаса, лице црта плем<гнитих, образ полуовалан, црнпураст, лепих зуба и обрва. Морала је лепа бити, јер берберин не ћеузети ружну, а најмање бимајстор Макса. Но доисга, био је с њом и поносит. Не једаред рекао је он својој Феми: л Ни бриге те није душо, што си већ сгарија; све ми лепгаа долазиш, а и сад се још не може никаквадевојка с тобоммерити. Ти си душокао норцолан; обичан земл,ани лонацмадаје нов, опет је ордннаран, алпорцолан, мадајестари, нолупан и забачен, — оне г више вреди нарче порцолана, него ли нов земљани лонац." Госпођи је Феми то мило било, и знала је себи као мајсторица важност дати. Мајстор Макса и госпођа Фема имали су троје деце. Једну девојку, Фрајлу Милеву. Да је од таког оца и матере лепа морала бити, о томе не ће нико посумњати. Па онда сина Мишу и Гавру. Мишу је дао школовати нормалне школе, па онда хајд' с њиме у шегрте, и то мора бити берберин као слеме куће. Гавру је хтео доктором начинити, па ће с њиме у латинске школе. Гавра је био млађи, Миша старији. Тако Миша и Гавра проникоше из тако

чисте српске и оероерске породице, да ту није било ни грчке, ни румунске, ни турске крви, ниги у крви друге какве мајсторије, осим берберства. Мајстор Макса био је својим занатом поносит; алдоистау бријању пара му је требало тражити. Покрај тога терао је нешто и докторије, особито био је приврженик оних лекара, који радо крв пуштају. Госпођа Фема. па и он сам, чуда су приповедали о тешким болестима, које су гако излечене. Мајстор Макса био је гако уверен о том начину, да је то, и код своје породице одомаћио. Сам себи је дао крв пушгати, кад би му што фзлило , ал у нролеће, анрила — маја месеца, не сме Фалити. Госпођа Фема, чим јој је што Фалило, одмах је била понуђена, да јој се крв пусти, и једва се могла измолити, а да је мајстор Макса није тако волио, за цело би на то присиљена била. Милева није никад смела пред оцем казати да јој што Фали, а кад би јој баш што и Фалило, мати је иритајивала, и срећа њена, да јој је ретко што Фалило. Гавра је, кад му је што ИФалнло, трпео, а кад је дошло до крајноети, иа отац хоће крв да му пусти, он је руке склопио, а кад је могао и клекнуо је пред оцем, само да му опрости, да му крв не пусти. Но једаред инак је бно присиљен, те му отац крв пусти, те ту бн онда таке страве и јаукања, да је огац рекао: »џаба га било, не ћу му више крв пуштати«. Но сиромах Миша, он је већ од детињетва био томе навикнут, па кад га је што болело, он би оцу рекао: „Оче, опет ме прса болу, не могу да дишем"; а мајстор Макса одмах за пулс, па крв пусти, а детету с места одлане. Он је хил,адама тако крв пуштао, па кад би ко од тих умрно, а он би рекао, да је шуљеве имао, а и он сам је био о томе потпуно уверен. Док је Гавра ишао у латинске школе, донде је Миша бријао, и тако оцу помагао. Тек је био осамнаест година, па већ — калФа. Но донде му је отац већ двадесетосми пут крв пустио. Постаде сипљајив, поче се сушити, и умре. Мајстор Макса пустио му ]е крв још иред смрт на три дана, ал сиромаху Миши више не поможе. Мајстор Макса казао је, да је од шуљева умрво, и нашао се увре1>ен, кад би му ко казао, да је то јектика. Мишусу лепо уконали. Свн су га жалили, ал највише сгац којн иостаде неутешим, јер је држао да ће Миша историјску жнцу своје столетне берберске нородице продужити. Шта је знао сад мајстор Макса чинити? Бербера наследника мора имати. Ил мора Гавру из школе извадити, ил Милеву за берберског калФу удати, и овог у кућу довести, и временом му ОФИцнну нредати. Но та мисао није му се у глави са свим одомаћила, јер калФа не носи његово име, па ће сголетна Фирма ОФицине у туђе руке прећи. Ако иак Гавру принуди да буде берберин, то би најбоље било, ал је баш сад четврту латинску школу свршио, на с једне стране и самоме жао беше науке му пресећи, а и деран сада већ не би рад биги брица, кад је наумио бити доктор, а ни мати, на ни сестра не мисле другчије. После неколико недеља, када се жалост ■ умалила, улучи Макса прилику, ге пред госпоћом Фемом изађе с тим питањем на среду. „Душо Фемо, порцолану мој! што жалисмо — жалисмо, морамо већ и прежалити, јер не можемо из ове коже ни куда. 4 ја требам иомоћника, шта ћемо сад? Мораћу тог дерана код куће задржати; за годину дана биће калФа, па шта ће му Фалити." »Јао, леле мене, Максо! па зар сад да га из школе извлачиш, кад је већ четири латинске свршио? Зар не ће бити доктор?« ., Ја морам имати свога уоФицини; не ћу туђина.«

иВа бога, узми ма кога, само остгви га нека буде доктор." „Не браним; а оно ћу дати Милеву за Стеиићевог сина Шандора, честитог калфу, и то са официном на поле, као мираз." иЈао, леле! није ни то добро, Милева не ће хтети за њега поћи." Све бадава Макса је госпођу Фему изполитизирао, јер је знао да ће пре на то пристати, да Гавра буде бербер, него ли кћи берберка, а то је била вода на његову воденицу. Тако јој је ставно: или — или, да је ■морала у корист Максе капитулирати. „Сад бирај, ил мора Гавра у ОФПцину доћи, или Милева за Шандора поћи." „Пусти ме, да се промислим." У гаковим стварима мајстор Макса био је врло озбиљан, иа госпођа Фема није му се смела противити. Фра јлу је Милеву већ дух времена продувао, па није била баш за то, да се иокрај ње продужи жица столетне Официне, и радије би ношла ма за кога другог, само не за берберина. Кћи је матер своју за еебе задобила, и закључе, кад већ тако мора бити, а оно нека се Гавра жртвује. Тако и би; Гавра буде жртвован. Госнођа Фема већ му је из далека почела наговешгавати, како лако може бити, да ће га отац из школе извадити. Гавра је био, као громом поражен. Ал опет бол,е је, нека је на то приправан. Био је храм госнојине. Још који дан, па ће се ђаци скупљати, јер почињу школе. Сад се мора и Гаврина судба решнти. Породица руча. Ту су свн: код свију црте на лицу озбиљне. Госпођа Фема зна већ унапред шта ће бити, да ће данас Макса Гаври пресуду изрећи. Како се иоруча, аГавра и Милева устану да иду. Макса Гавру задржи. Ти, Милева, можеш нћи; Гавро, остани ту!« Гавра сав понрвени и остане. На лицу му се показало веља жалост са јогунством смешана. Знао је шта га чека. „Гавро, сад имам с тобом велика разговора. Миша ми је умрво, изгубих десну руку. И ја сам све старији, а оФицину не могу никако наиустити. Она је све нас ранила. ОФицина је одранила и мог оца, твог деду, она нас мора и од сада ранити. Ја бих до душе волио, да те даље дам школовати, ал ја без оФицине, а ОФИцина без тебе бити не може. Ти си од данас мој шегрт, за годину дана начинићу те за калФу«. Гавра почне плакати. И госпођа Фема сузе брише, а са сузама излећу— ишчезавају мили њени облици будућности. Како јој се до сада у глави врзло, како ће се она са сином доктором шетати, коју ће му Фрајлу за жену изабрати,лепу, богату, јер бадава доктори и апотекари најбоље партије праве. лНемој плакати, синко, биће ипак од тебе човек, ни твој огац није последњи". ,, Ја хо—ћу да бу—у—дем до—о —ктор«. Ове је речи Гавра са највећим јецањем изустио. „Можешјоши постати; ако не баш доктор, а оно кирург. Па каквих имаде кирурга, који више вреди нег ма који доктор. Кад сам ја, синко, био у Пешти субјект у официни код Лоиггајнера, да си га познавао какав је тај кирург. Наш новосадскн доктор Камбер заиста је на гласу, ал према ,/1оштајнеру шегрт, ма да овај није доктор. А и Лоштајнера сви зову докгором. Само кад он добро лечи, просгота особито на то не гледи, има ли оваку ил онаку диплому, њој је један и други доктор. Ево ја, само што пуштам крв и дајем на пургаторијум, па опет не један стран каже ми доктор. Ја сам учио само нормалне школе, а ти четири латинске. Кад дођеш у Пешту, ти ћеш бријати, а екстра учити кирургију.