Србадија

Св. 1.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

3

Кад добијеш диплому и дођеш кући, макар да си кирург, опет си доктор, јер смеш лечити. Камо среће да сам ја имао четири школе, на да сам могао још кирургију изучити; имао бих сад три највеће куће. У оно доба није била мода, да берберски син латинске школе учи. Г1а узми још и то наум, шго ћутиказати. Бријача, то је мала етвар, ал много важи. Та те може кроз свет провести; покрај ње можеш све изучити, а овамо те рани. Паје леп тај берберски живот! Састајеш се са онаким људма, с којима се иначе не би могао разговарати. Бријача ти пут крчи, правиш познанства, нријатељства, а покрај тога лак живот. Да се још једаред на свег родим, опет не бих ништа друго био осим берберин, ал наравно да бих ичучио четири латинске, да ностанем кирург. Онда се не бих нн с ким мењао. Кирургија и оФицина, оФицина и кирургија, то више не роди. Па таковом доктору или кирургу народ радије иде. Који другима крв пушта и зубе вади, томе срце очврсне, буде куражнији него садањи млади докгори. Само гледим те младе докторе кад шта препишу болеснику, и не осећа, све нешго као шљивија чорба. Када је Лоштајнер начинио медицину по његовом рецепту, па кад Флашу промућка, а оно све се пенуши и шушти као ројчер, па кад га болесник узме, он се истина стресе и суза му кане, ал одмах заспи, па сутра дан боље. Но сад доста; данас си још слободан, а сутра у ОФИцину; даћу ти бријачу, баш ону исту, што сам купио још као субјект у Пешти. Врло добро брије; да ми је голико банака, колико сам с њом гроФова и барона обријао, добро би било. Мати ће ти се за остало побринути". Док је мајстор Макса тај отачаски савет давао, Гаври се још до душе сузе нису осушиле, ал је ипак позорно слушао оно, што му је огац о докторији и кирургији говорио. »Отац! ал јаморамопетпостати доктор«. »Можеш на ту Форму, као што сам ти каз'о". „Не, морам постати баш правн докгор, ма ме живота стало." „Но, то је већ твоја брига". На то је Гавра опет сузе ронио. Премишља сиромах свакојако, шта ће од њега биги. „Но сад одлази!" рече отац мало озбиљнијим гласом. За време тог световања госпођаје Фема само сузе брисала; жао јој Гавре, ал опет не би рада имати брицу за зета. Гавра се уклонио. Отиде на таван, па једнако плаче и јадикује; сутрашње ће му јутро најжалосније у животу осванути. Остввимо га нек се изјадикује и зору дочека. Мајстор Макса је са течајем ствари био задовољан. Мислио је, да ће тај посао још теже ићи. Нарочито бојао се, да ће се госпођа Фема од боље синачкој страни прнклонити. Но мудра је госпођа Фема, она је синка свог на то приправила, а тиме је спасла судбу Милевину, јер да тако не испаде, Милева би била Степићка, и још ове јесени Шандор би у столетној оФицини Максе Свилокосића као вицегазда своју бријачу оштрио. II. Жалостан је дан Гаври нашем освануо. Није ни чудо, јуче још ђак и то свршен четирлатинац, а данас већ шегрт! То је страшна промена. Да је ступио у шегрте а да није у школу ишао, ил бар из нормалке, рекао би да то није ништа, на то се ирипраљао; али изучити четири латинске школе, и то добро, па постати берберским шегртом то је сувише. То је страшан скок. Пма ли горег шта на свегу од шегрга? Тежак лебац, особиго за Гавру, који је ђак био. Помислите само код женског спола, да каква Фрајла постане

„штумадла". Тоје гоисто. Шегргаслободна воља ограничена је до најниже линије. Свакоме је подлога. Већи полет, племенигије осећање .... збогом! Он је свачији, а није свој. Тек кад кзлфом постане, онда почне слободније дисати, и лакше се мицати, док не посгане као мајс/гор свој сопствени суверен. Док је шегрт, гњечи га калФа, кад постане калФОМ, ондаонгњечи шегрта. Тако се и ту, као и иначе у природи, на тај начин равнотежа одржала. Када је Гаври дао освануо, када се пробудио, падне му на памет, да није више оно, што је до ју.че био. Сгане плакати; за тим се мало охрабри, обуче се, и јави се матери, која ће га у његово ново звање увести. Мати, госпођа Фема тешила га је, да ће сведобро бити, послаће га како калФомностане у Пешту, па ће онде кирургију учити, а овамо код куће не ће бити прави шегрт, него практнкант. То је већ оцу казала, и тако ће и бити, а као мати све ће му чинити, да изгледа као ђак. То се нешто хватало срца Гаврина, премда му није одмах могло искоренити чежњу за ђаштвом. Мати га је увела у Официну, и нредала га оцу. Отац је имао једног калФу и једног шегрга. КалФа, или субјект управо, звао се Светозар Катанић, а шегрт «/1»уба Киноквашић. Гавра, ма да је ђак био, опет је знао бријати. Већ две три године како је из хунцутарије научио бријати, и оца је не једаред обријао, и то добро. Дођу два нашажера у ОФИцину, један паор н један сенатор. Премда би у реду било, да калФа сенатора брије, ал примера ради мајстор Макса узме паора преда се, а Гаври преда сенатора. л Та деран тај још је ђак, видио сам га из школе излазити, уме л' т;(ј што? иНе брините се господине, ивер од кладе не пада далеко, обријаће вас као шго ваља, боље него ја, — видићете." И доиста Гавра добро насапуни сенагора, и премда му се рука у почетку мало тресла, ипак га добро обрије. Мајстор Макса готов, и Гавра готов. „Погледајте се, господине, у огледало има л' ту замерке?" Сенатор се погледа у огледало, никакве Фалинке. „Добро је, биће вал»ан к'о отац". Гавра се мало окуражи, премда се још није могао са бријачом онријатељити. Мајстор Макса је заповедио субјекту, да господу праву брије Гавра, а остале он и шегрт. То је Гаври нешго ласкало. Покрај тога, мати му је јако говела. Кувала је јела, штоГаври пријају. Он је особито волео питу с месом, сваки трећи дан му је мати месила. Начннили му нове хаљине. Субјекту је наложено, да не сме Гаври „ти" казати, а шегрт мора газвати пер „ви", јер није шегрт, већ ирактикант. Даље мајстор Макса наложи, да у кућама изван официне субјект и шегрт брију, алГавра ннношто. И то је Гаври ласкало. Тако су му све по вољи чинили, да му се берберство омили, као год млади прве четир недеље. Гавра је за то време, т. ј. у иочетку увек у официни био. Кад је ко нознат дошао, који га је познавао, а он је одмах нобегао; стране је већ бријао. Најгеже му је пало, кад је своје саученике видео. Наш је Гавра био добар ђак, па га је болело кад види_, како други у школу иду. Гавра се ипак мало но мало на берберски живот научио. Поче већ и на поље слободније нзлазити. Лепо су га одевали, а добро му је све стојало. Био је већ деран од својих петнаест година.

Није му ништа горе било, већ када је по сокаци ишао, а ђаци четвртошколци који су га познавали кад су га виђали, подвикиваху: »Гле брице-штуденте!« А ти, који су то викали, били су најгори ђаци. Кад и кад му се и субјект Катанић подсмејавао, а то због тога, што му није могао тако зановедитн као Л>уби шегрту. Гавра се на то оцу тужио, а отац закључи даотпусти Катанића, а другог да узме на његово место. Прилика је ту била. Дође из Земуна субјект ЂокаГлађеновић, угледан, Феш човек, и мајстор Макса прими га, а отпусти Катанића. Ту је сад други живот по Гавру настао. Глађеновић беше особити човек. Све да није берберин, ма у каквој другој струци био би великн човек, ал баш средњи никако; но као берберин заиста је велики. Као таковоме, не можеш му ама баш ништа замерити. 'Гу је стас, ту је лице. Не знаш шта красније свира, ударали бол»е у тамбуру, илумилннје дрнка на гитару. Певач особити, гласфнни тенор. Срце и језик — мајдан од песама. Галант, љубазан, — Бог не створи удеснијег берберина. Како се смести, а он удари два клина у официни , о један обеси тамбуру, а о други гитар. Хаљина је имао довољно, јер беше прави кицош, бријач прве класе. Земун нпје оставио, што иебн онде службе добио, но што му се већ у Земуну досадило. Чашу је сладости већ онде до дна исгшо, од хвале већ му је досадно, све леиојке за њиме чезнуше, и оне, које би за њега ношле, а и оне, које због неспретности сталешке не би. Он иде да проба велики свет. Он ће бити прави учитељ Гаврин у берберској „непостижимости". Одмах је првих дана добар утисак на породицу учинио, на мајстор Максу, и на госпођа Фему, на фрајлу Милеву, а и на Гавру. Кад је невао и свирао, то ти је била милина слушати. Са сокака скупљали су се људи, деца и девојке око ОФицине, само да чују Глађеновића. И мајстор Макса га је радо слушао из далека, сећао се своје младости, јер и сам је био добар певач, а и у тамбуру је добро ударао. Недељом је ишао Глађеновић на бал; тај валцер, те полке, то коло — сваки се дивио. Све девојке — да се номаме. Дан по дан, а он буде јако омиљен у кући мајсгор Максе. Госпођа Фема није хтела показати да је с њим задовољна, да се не би како год своме Гаври замерила, а Фрајла Милева у свом удивљењу није знала шта да мисли о том човеку; само га је сажалевала што је берберин. Гавра је пак гледао у њега као у какво чудо, и дошао је до ге мисли, да и од бербера може што боље бити. Гавра покрај Глађеновића постаје други човек. Ђаштво мало но мало излази из њега. Већ учи ударати у тамбуру, а то је први степен правоме берберству. Помало већ и пева. Још мало, па ће ђаштво сво из њега ишчезнути. Тако и треба, јер берберство по себи такова је особена целокупност, да из себе искључава све, па и само ђаштво; романтика је берберска својствена, оригинална. Већ иде и по кућама бријати, и то од своје воље. То га је једно једило, кад га ко од познатих на сокаку види, па га викне „брнцо!" Но онда се мора и тај ђак чис!тити, јер Гавра одмах јуриш на њега. Но то је за Гавру корисно било, јер из мржње прама тих ђака, извукао се из ђачке касте са свим, и постаде нрави берберин. Само за ординарне послове није се могао уиотребити, као на пример, да калФИ чисти чизме, или да носи што год, што није за њсга. Тако га отац једаред пошље, кад шегрт није био код куће, уВарадин са две Флашевина, да од-