Србадија

4

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 1.

несе његовом неком нријатељу. Гавра се упути, премда му то баш није мило било, с дође до среде ћуприје. Но на његову ненрећу наиђу два позната ђака на њега, и видећи како Флаше носи, један повиче: »Ено брице! а , а други опет: пНије, сад је веК келнер постао, носи Флаше", и почну му се нодсмејаваги. Гавра се застиди, дође у забуну, те баци Флаше у Дунав, и појури ђаке. Но од како се од ђашгва огпадио, присвојио је све берберске стране, и јаче и слабији. Вио је чистменко, и увек беше углађен; но томе се није ни чудиги, покрај оца од столетне берберске Фирме, а сад онет поред ГлађеновиКа. Није био више сгидљив, но шта више, ако не безобразан, а оно бар сувише слободан. Ни један млађи ђак, ил слабији од њега, није могао нокрај њега мирно проКи. Одмах је задиркивао, и ако се гај прогивио, а он га је и прочупао. Кад су девојке ишле на воду, нису од њега мира имале, и где је највише цикотања, ту је онда за цело Гавро био. ВеК је знао доста шаљивих песама, а знао је веК прилично и звиждукаги. Није нн чудо; ГлађеновиК је био звиждач прве класе, а звиждао је бар пет сахата на дан. Почео је на своју личносг много држати, постаде галанган, ал и Фаљив, но није му ни замериги, јер без гих својсгава не би ни био прави бербер. Нн огац му, мајсгор Макса, није то замерао, јербо је знао да је то степен к савершенству, ил шго Лагини кажу: ^гаДиз а<1 Рагпаззит. Тако га је ГлађеновиК за три месеца издресирао, да нико не би рекао, да је то онај исти лански Гавра СвилокосиК. Гавра је веК у шеснаестој години, леп, Феш деран. Није ни чудо, од кога је огнао. Макса СвилокосиК и госнођа Фема, на да немају лепа сина! То би било немогуКе. Гавра је смеса од мајстор Максе и госпође Феме, нрави гшх^ит сотров11ит. ВиКе повиши као отац, ал не тако кошгуњав, но танак, округласт иа госпођу Фему. Образ материн, полудугуљав, но танак, округласт, обрве повеђе и нешто сасгављене, зуби бели, сав му изглед некако шнањолски. Гаври се внде зуби и но себи, када прослови, ал кад се насмеје, онда му се још веКма промоле. Он је био поносит на своје зубе, па се увек смешеКн се разговарао, само да му се зуби боље виде. То је научио од ГлађеновнКа, који је такођер беле зубе имао, а бркове као уиисане, па када их је гладио, увек се насмешио. Гавра је ГлађеновнКа у свему замустру узео. Када се ГлађеновиК у огледалу огледао и глацкао, онда је Гавра узео друго огледало, па је косу намештао. Отац га је звао: мој штуцер. ГлађеновиК је држао Гавру не као шегрта, но као колегу. Гавра је знао лагински, па је у том ГлађеновиКа ноучавао, који је велику паснју имао на лагински језик; па је веК и доста речи од њега научно, као: бопит тапе, ^иотос1о \ т а1ез, ^и!<1 Гас1з, н. т. д. Особито у недељу радо се с Гавром шегао, и с њиме лагински говорио, и то јасним гласом да свако чује. Гавра је дакле био учитељ ГлађеновиКев у лагинском језику, а ГлађеновиК Гаврии у шгуцерају и другим стварима, као н. пр.-у игри, у музици, и у певању. ГлађеновиК је био особити играч. Он је имао учитељицу у валцеру и у полки једну „штумадлу" у Земуну, која је била прва играчица, а она је онег научила те игре од једног кадета, који је био најбољи играч. Кад није било у офицнни пашажера, а они најпре латински, на онда удри у полку, не можеш разазнати ГлађеновиКа, ил се на пети, ил на прстима вије. Други пут опег узме гигар, па свира нева и Гавру поучава. Не само због латинског језика, него још због нечега је ГлађеновиК Гавру волео, а то

због тога, што је био у Фрајлу Милеву јако заљубљен. Шта, зар је ГлађеновиК веК заљубљен, зар тако брзо? А да! Берберин не може бити три месеца без љубави, шта три месеца — ни један дан, па за то и није чудо што се заљубио. ГлађеновиК се као прави штуцер лепо носио, — увек по моди; косу је такођер намешгао по моди, и веК је две три моде у томе нроменуо. У Земуну док је била мода солдачка, шишао се пхалбцол—цол" по пропису, после опет „титус", па онда „а 1а ПезсМ". Недељом, лети, овако је изгледао: глава остраг јако ошишана, спред над слепим очима и врх чела „кушони преновани" брада „а 1а ^гессјие", од врха танко доле спуштена, па онда беле пан галоне, ебрластинске цинеле, жут напршњак, црвена краватла, висок танак цилиндар, мало на десно накривљон, плаветан Фрак са жути дугметн, беле рукавице, и танак штап. Остраг му је из џепа свилена марама вирнла. За кратко време постане ГлађеновиК омнљена особа у Новом Саду. Врло је брзо и лако крв пушгао. Докгор га је радо звао, да му помаже код болесника пијавице намештати. Пијавице је гако вешго умео намештати, било на старом, било на младом, на човеку, ил на дами или Фрајли, то је све гако иш .10 лагано и умнлно, да би се и здрав зажелео од њега лечити. Бадава, у том послу је мајсгор Максу далеко превазишао. Чуло се за њега да је изредан нграч, па су га свуда радо гледали. У сваговима и на јавним игранкама ГлађеновиК није смео Фалити, а Фрајле се нису стиделе с њиме играги, премда им матере нису увек за то биле; у свом животу само је једаред корпу добио, и то у Земуну од једне Фрајле, но осветио се тиме, што јој није хтео више оца бријати, ма да је био обршгар. У свагови је ГлађеновиК био првичовек. Тих песама и тог гласа — свако му се дивио. У збијању шале такођер је нрви био. Не једној је закуцало срце за њнм, и многа је желела назвати се ГлађеновиКком. ГлађеновиК је радо ишао недељом и на „Фрајмузику«. Ту је увек био с њим и Гавра. Отац је знао за то, па нишга; рекао бн, да је и он у гим годннама, и он би ишао на „Фрајмузику", и на једаред је он оданде шнајдере побацао. Кад уђе ГлађеновиК у салу, а он муштрује публику, играче и играчице, глади бркове, на гледи коју Ке. Ваш докторова шгумадла игра са шнајдером, она је најбоља играчица, а и шнајдер је добар играч. Најбољи су играчи касагш, шнајдери и бербери, н можда вуковарски опанчари, а најгори ковачи, колари и зидари. Касапи играју бурно, шнајдери везу, а бербери играју са свим нобл, уједно и бурно и везено, па за то се девојке највеКма вежу тих трију заната. Берберин има ипак првенство, јер је полугосподин и када би ју узео, то би с места постала полумилостива госпођа. Сада Ке играги ГлађеновиК. Свнрају брзу полку. Шаајдер испусти Салику, а прихвати је ГлађеновиК. С таком вагром, с таковом грацијом игратн, као тај нар, — то је реткост. Ко Ке само ту брзину описати. ГлађеновиК не игра, веК лети као телеграм. ГлађеновиК је прави телеграм. Не да се престиКи, лети, јер за њим јури један опасан шнајдер, који такођер лети као африкански легеКи козорог, као »шнрингбок«, коме се у трку ноге на земљи не виде. Таке бурне, инФермалне полке, не Кеш лако видети. Славни Сћорт кад је полке састављао, таке је парове требао пред очима имати, као шго је ГлађеновиК и Салика, шнајдер и Роза апотекарова. Салика кад игра, заошијана хаљина начини круг, а крила ГлађеновиКег Фрака

рашири се, као реп племенитог Курана, и окреКу се око осовине Глађеновићевог тела као ветрењача. У „движенију" њиховомпредстављају сунчану систему, јер имају свој пут као и земља око сунца, и окретање свакидашње око сопствене осовине. ГлађеновиК у нгри гледи Саликн у очи, а Салика опег баца поглед на страну, да је не урече. Кад су седам пута обиграли салу, а они онда престану. И Гавра се веК Фајн упутио, и он игра са једном „кинсмадлом", све једно друго вуче, но на једаред их достиже један касански пар, гурне их, а они се скогрљају. Девојка као утонљеница држи Гаврине руке, да ју овај подигне, ал Гавра се силом из њених руку откине, и скочи, а она сиротица још лежи на патосу; ал его ти ГлађеновнКа, подигне је галангно, и поглади девојку, да би се утешила. ГлађеновиК је мало укорео Гавру, што је тако негалантан био, а Гавра се извињавао, да је морао тако чинити, јер иначе би мислили да је он крив, а не девојка, а овамо је она крива, јер не зна добро играти. Свака девојка гледи на ГлађеновиКа, хоКе ли к њој преКи, да с њом игра и за онај мах заисга свака је среКна била, која се њега удостојила. Која с њим не игра, завиди оној с којом он игра, а и момци завиде опет ГлађеновиКу, што се за њега најкрасније цуре отимају. Од шнајдера није имао много зазирати, ал касапи били су му опасни. Ако у њима пробуди ревновање, неКе добро бити. Особито касани, што с ножем раде и кољу, камена су срца; и берберин ножем ради, ал племенитије употреблење прави, јер се још никад није чуло, да је берберин коме с бријачом врат пресекао, премда је сваком, који се брије врат у опасности и за онај мах, ма ко он био, зависи од милости берберске. Салика седне да се мало одмори, а до ње још једна празна столица. На ту седне брзо ГлађеновиК, да му не би ко преогео. Музика стала, ше гају се унаоколо. Свака девојка пролазеКи бациумиљат поглед наГлађеновнКа, а Салику пак презиру.' Салики није ни бриге. ГлађеновиК се њојзи исповеда, а Салика све прима; још неколико магновења, па су два срца и једна душа. Сваки може веК познати на њима галантно осеКање. На другој страни касапи нешто шушкају, а гледају на наш пар. Особито један касанин на ГлађеновиКа мрко погледа. ГлађеновиК и Салика никог не виде до само себе, ниги знају шта касани кувају. Салика има у сирогињској каси хиљаду Форината, а покрај тога је красна плавојка, коса жута као злато, кожа тако Фина, да можеш испод беле коже видети, како у модрим жилнцама крв тече. Састав тела повнши и — пластнчан. Онај мрки касапски момак веК од дужег времена баца поглед на Салику, ал Салика га се боји и избегава. Тај би рад Салику узети. Да је узме, одмах би за себе радити почео, ранио би марву и клао би је, а Салика би у дуКану маст продавала. Видео је како игра с њом ГлађеновиК, а другови га напањкаваху. Пре нег што Ке у салу доКи, седио је са својом дружином при чаши вина. „А.л Ке то тек бити девојка, та Салика," рече један одтедружине, „док се боље угоји, да јој не Ке пара бити." „Не греба већма да се угоји, доста је дебела," рече други. „Нема више од сто пет Фунага," реКн Ке треКи. „Да се опкладимо о десег холби вина, да има сто двадесет!" „Стоји опклада; како Ке мо је измерити?" „Лако, сваки Ке с њом полку играти, на кад престане, онда „хоп!" треба је подиКи оберучке. Од нас петорице ако буде веКина за сто двадесет, онда ти добијаш, ако ли не,