Србадија

високој хриди, гдје суКривошије иЛедениде, лежи Рисаи у дну залијева на стрмениту намјешћу, почивало херцеговачко, као што је Котор црногорско; једина опћина, која је до данас сачувала цијело народне обичаје, пак се и с њима дичи као паун перјем. Међу Рисном и Морињом зелено-загашена шума ловорике никла у грохоту, а југом из јаме Сопота, при мору, реве јеком силно запјенушена вода, као из млина мучнога кад се ваља с јаже низ стрми водопад. Путујеш ли к Котору, красно изгледа природе разлика. Оно голо икаменито брдо врх Пераста, пружа се чак до Котора, од озго на ждријела, а од оздо на завоје, што надежи понора и ревоточина снују, и над којијем висе греде и клисуре оштре и ропаве, да их ни козја стопа не допире. ГЈод овијем страшнијем станцем, гдје се леже соко и јастреб, поток Л>ута, љети сушац, дијели кршни Ораховац од јуначке Доброте. Чудо је, да су људи уздуж тако тијесног приморја поградили онако лијепијех кућа, све на низ до Котора. Ако свратиш оком на противну обалу, зелени врт и сад под онијем плавијем небом, стоје според друге обале као зрцало у кому се охола лит данимице огледа и поноси својом тужном л.епотом. И ту су ти складни двори обасули редимице сву пјешчану обалу, пак кад под њом с брода завириш у тиху пучину, видиш сваку кућу једнуи паједнугдје сеу води као у цаклу цкли и ФотограФава. Тако се Прчањ и Доброта хватају у коло с Котором, који је коловођа. Кад брод под Котор, а сидро тежином утоие и о дно запне, боре се у путника двије жеље: хтио би да сљегне на крај да се одмори и опочине, а онамо жали да нема још залијева да се боље нараји. Кук који виси над Котором као повраз над виједром, рекао би да ће на ови час или стрмоглавити или поринути, пак град иод грохот закопати. На врх кука сједи град Јованов, пунан витијех тоиова, а ренице ошапила му ограда, која брани Котор с копна. Десном града лежи трг црногорски и иут на окуке уз Праћишта до међе, а лијевом царска цеста до Будве, коју бране двије тврдиње: Тројица врх Кавча и Горажда според Мирца. Кад се попнеш на прво ждријело врх Котора, међуте двије тврђице, видиш под собом Дугу гору, гдје се протеже право, као уз туњу, са Солила на Јаз, пак дијели доњиГрбал. од горњега и пада уморе, гдје својијем њедрима начиња Бигово, да је мрнару тихо пристаниште и уток. Кажу, да се у Грбљу родио Лазар Грбљановић, посљедни цар српски. Међу два Грбља лежи као убао уточена Жупа, два поља близанца Солиоцко и Мрчево- Оно, као што казасмо, допире до валијева споредБијеле, а ово друго до мора на Јаз, а оба леже као прострта зелена долама, којој

грвоце запучају горњи Лукавци на лик копче, а доњи на лик гужве. Села доњег Грбља, просута су од Бигова до Вишњева уздуж Дола; а горњега, косом планина које друже Ловћен с Коловиром. Царски пут води преко све ?Купе у Будву, а под Спасом с лијеве, под јаснијем извором остаје врх пута Подластва, манастир Богородичин. Снас зелен а висок брани, да Грбљани не виде Будве. Тамо се ириморје криви као лук, краји су му Мог ре н падеж Спа са, и Ск очидј ево јка у сред Паштровића; тетиво пјесак; стријела ртЗавале, а кундак оток светога Николе. Уз прву половину овога лука лежи Будва умору, пространијем жалом до Завале, а уз другу стари Пастровићи, некад слободна и неодвисна опћина. Планине су високе, до по њих зелене, а од по њих голе и кршовите, свуд потоцима одрте и испресијецане. Спрам Будве свети Шћепан, и он градић на мору, којега су Пастровићи у завјет градили турскијем плијеном. СаСкочидјевојке, од куд се земаном самодавила дјевојка да учува поштење, обала иде право на тромеђу, Ластва је прво село приморско, а за њим На длушкопоље, што га дијели с лишћем обучена Дубовица од мора, а наго брдо од планине. Врх Будве, пут сјевера леже по брдима села Махинска, Поборска и Браицка., шго их Млечић лукавством окрну Црној Гори (1718), са три манастира православна, од којијех два бијахуцрногорска, подмаински и стањевски, па кад их држава купи, престане црковина (1837). И у Паштровићима има њих четири, сви василинскога обреда. По планини паштровској, гдје те липњем гуши мирис девесиља и зановети, оградила држава три твр^ице Шпиридон, Копац и Пресјеку. На Космаћу според Браића зја четврта, а у пету претвори стањевски манастир. Тако Бока граничи с истока и са сјевера Црном Гором, с југа Арбанијом, с подна морем јадранск ијем, а са запади Хердеговином. Има пут који води прекоГруде наДубровник, те нас тобож веже Далмацијом, но он пролази турску земљу, пак га за то и не можемо звати нашијем, него докле га чепљемо. Бока је мјесто здраво, за то су људи снажни и доста живе. Мушки су у опће висока струка, а жене прикланде, цриооке и тмасте. Ако је истина, што се каже, да су Срби међу Славенима најљепши народ, Бокељи су чисто одвојили од своје браће. Зрак је угодаи, воде живе из врела, а припек сунчани дава биљу особити сок, за то су овђе воћке слатке мимо иђе. Цвијеће цавти и мирише зими на отвореној пољани; снијегу није трага, али намири влага јесенска и честе кише, особито у Ко тору, гдје се облаци, од свукуд зајмљени, сукобе и јалове у овај тијеснац као у корито.

Вино је румено и реже; уље густо а танко; сир масан а смочан; месо особито кусно. Храна је приморцима највише риба, а горштацима вариво и сочиво. Ови једу обично хљеба рметинова печена под сачем на цријепњи, а они пшеничне покваснице. Горе и брегове оголио је козји зуб и ископ ревачи, што узрочи љетну сушу и зимну поплавицу. Мислим да се сваке године посијеку дајбуди шест тисућа дубова у бадњаке. Да их се годином толико подњиви, куд среће! И буба по Боци снује своју богату свилену пређу. Помили почетком травња, прве омарине нролетње, пак четрдесницом настане и нестане. Излеже се црв као мрав, настане као гусјеница, завије се у кожурицу, излети лепир, пак умре на пријечац пошто попрши семе да сачува траг. Приморци лове рибу мрежом, вршом, туњом, жегом и струњом. Горштаци подижу марву овчу и козју. Има у Боци иописана народа34.770, од којега жена 17.900; по вјери дијели се на католике 9500, и на 25.270 православне. Грађани и листом приморци бродаре, тргују и промећу се, а горштаци живе о ратарству и стоци. Половина је мушкијех у свијегу од куд довукују благо да накнаде домаћој недаћи. Бокези су наголо Срби, говоре кући српски, а у свијету науче лако туђ језик: у приморју уз српски чујеш највише талијански. Наћи ћеш приморца у сваком крају свијета, гдје тргује и бродари, а горштака иајвише по Мисиру и Цариграду, гдје копа на оџаке. Доброцко одјело; кружат, корет, јачерма, широке гаће и плитка капа; зову бокешкијем рухом. Но се већ сад грађани и поморци преодјевају на Францеску. Ришњани и Пастровићи носе доламе, токе и конче; горња села рисанска, гуњ, докољенице, струку, опанке и сарук на херцеговачку, а Грбљани, Махиии, Побори и Браићи на црногорску. Као обично оружје носе о рамену дугу пушку, а упасу мале и нож. Бокељ је озбиљан, тријезан, чазбен, говорљив и нун поноса; држи ријеч као аманет. Вјеран друг, постојан муж, ћутљив отац, срчан јунак; суевјеран, осветљив и напрасне ћуди. Највиши је порок друштвени у Боки крвна освета, који протежу над цијело братство рукоставника. И грабеж дјевојачки бива често. Кад родитељ не ће да да кому кћер за жену, овај је зајми с пута или с воде, пак је робињу преручи својој мајци, да му је чува и његује до вјенчања. Не заруче ли се, поврати је роду чисту, нити она за то нарока губи. Ово су зла, која се помичу још од витешкијех доба, и што их просвјета није исконала. Но пријевара, вјероломство, дерачииа, прељуба, нијесу позната, а крађа и паљевина врло мало.