Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку,

Св. 3.

љешници под насловом: „Ех^гаћв с1е 1ес(;иге и , а у вече на моме ноКном столу од једнод! нскрснуДе-Жерандо, расклопљен наодсеку: „О вреду страсти." Донесегау,мојусобу, да боме назаповест теткину, старија јој друга, којусу у кући прозвали Амишком, због наличности јој са маленим псеганцем истога имена, Веома осегљива девојка сувише и романтична, но презрела. Сутра дан ми про1>е цео дан у мучном изгледању Фустовљева доласка, ишчекивах писмо од њега, извешћа одРачевих ма да нисам знао, због чега би слали по мене? Пре би Сузана могла мислити, да Ку је походити . > . . Но ја се баш не могох одважи ги, да се састанем с њом, не разговорив се пре тога с Фустовим. СеКах се свих мојих израза уписму му....Мислим, би ће досга силни; )едва једномвећ доцие у вече евоињега XIX. У1)е ми у собу својим обичним, брзим, но не журним ходом. Лице му, дође ми бледо и

други пут од почетка, до краја. Онда устаде, тури споменицу у шпаг, па ће се упутити вратима, ал' се врну и устави на сред собе. — Но, шга велиш? почнем ја, не дочекав да он започне. — Крив сам, рече Фусгов потмуло. Радно сам . . . не промишљено, дивље, не може ми се опростити. Сверовао сам томе.... Виктору. — Шга! повичем ј'а: — томе Виктору, кога ти тако презиреш? Ма шта ти је могао рећи? Фустов екрсти р} ке, па ми стаде са стране. Видео сам, кајао се. — Ти ћеш се опоменути, рече некако усиљено, — тај .... Виктор сномену неку . . . неку . . . мировину. Та несрећна реч, није није, него је засела у мени. Она је свему крива. Узмем га распитиватн . . . но, а он— Но, па шта он? — Он ми рече, да је тај старац . . . како

— ако не би сам признао, да је крив. Сад увиђам, на што сав тај обешењаклук иде: кад би се Сузана удала, отиде им мировина из руку . . . Подлаци! Ја га узмем за руку. — Александре, загштам га — ти си био код ње? — Нисам; управо сам с пута теби. Одох сугра, одох .... сутра рано. То се не може тако оставити, за живу главу. — А ти је . . • љубиш, Александре? Фустов, као да се не нађе увређен. — Него да је љубим. Веома сам јој одан. — Она је дивна, пошгеиа девојка, рекох ја. Фу стов нестрпељиво спусти ногу. — А да П1 то ти мислиш. Ја сам је хтео узеги, ја бих је и овога часа узео, о томе сам већ мислио, ма да је сгарија од мене. У тај мн се пар учини, е на прозору седи наслонившн се на руке, бледи женски обли к

издавајући трагове путна умора, огкриваше неприлику, радозналосг, незадовољство ■све чуства, за која је он обично мало знао. Полетим му, загрлим га, ватрено му се захвалим за то, што ме је послушао, и рекав му у две три речи мој разговор саСузаном,дам му њену споменицу. Оноде прозору, оном истом прозору, на ком је нре два дана седела Сузана, панерекавми ни беле, узе је читати. Ја се махом повучем у противни угао од собе, па пристојности ради, узмем и ја књигу; но морам рећи, да сам за сво време крајем увеза кришом гледао на Фустова. С почетка је чи-гао досга мирно и све је штипао левом руком крајеве наусница, за тим спусти руку, нагну се напред и већ се и не маче. Очи му није, него лете по редовима, а уста му се лако растворише. Ево сад је прочнгао, преврне је, загледа је, замисли се, па је узе с нова чигати, и прочита је сву,

се врага зове? . , . Калтовски одредио тумировину Сузани с тога, да би је . . . за то . . . но, на просго рећн, да је на^ради. Ја се пл.еснсм рукама. — И ти сн му веровао? Фустов спусти гЛаву. — Да! сверовао сам . . . . Он ми рече, да је и са младим имала .... Једном речи, поступак ми се не да извиннти. И ти си се уклонио, да би са свим раскрстио? — Да; то је најбоље . . . у такој прилици. Урадио самдивл.е, дивље, прихвати он. Обојица умукосмо. Сваки од нас је осеКао, стид у другога; но мени бијаше лакше: ја се не стиђах себе ради. XX. — Ја бих сада томе Виктору све кости поломио, продужи Фустов, стиснувши зубе,

СвеКе светломрцаху, гек да издахну: соба дође мрачна. Ја се гргнем, загледам се боље, ал' веК ништа да опазим на Керчнву. Ама ме спопаде иеко чудно чуство, смеша страха, немира и сажалења. — Александре! вељу му у ненадном заносу: — молим те, преклињем те, иди овај час Рачсвима, не одлажи за сутра! Мој ми унутарњи глас говори, да се свакојако још данас мораш саетати са Сузаном! Ф У С 'Ј |'ов слеже раменима. — Та иди, бога ти! Сад ј« једанаести сахат, код њих за цело већ сви у куКи спавају. — Ништа за то. . . Иди, ако бога знаш! Унугарњост ми моја нешто злогучи. . . . Молим те, послушај ме! Иди одмах, узми кочијаша . . . — Није него још што! рече Фустов хладнокрвно: — за шго баш сад да идем?