Србадија

Св. 4.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку,

75

За крагко време расиростре се та песма по целој вароши, и свако је погодио, да се она лаћмана и Милеве тиче; на то је Глађеновић и цнљао, и потајно се сваком исповедао, да је он сачинигељ те песме, и рад је с тим лаћмана боцнути. Но лаћман ма да је начуо нешто о том ремеку, није држао да тулежи за нега какова опасност. ФрајлаМилева му је целу комедију испрнчала, како је субјект с њом насео, па се с лаћманом смеје, ал субјект још не капитулира. После тако знаменитог акта, као што је та прстенска ач>ера, и иосле „спеване Фрајле", надао се, да ће после тако сретног почетка и крај добро испасти. VIII Прстен и песма дошла је до ушнју госнођеФеме и господара Максе, што је сасвим ириродно. Њима се та песма баш није допадала, јер је субјект у истој лаћмана, Фрајлу, и себе тако сплео и уплео, да свет сад не зна на чисто како ствар стоји, а већ је по себи компромисија да се у песми субјект као неки супарник лаћмана представи. За Глађеновића је то велика победа, а за лаћмана незгода. ГоспођаФема се сад тек почне бринути шта ће бити са Милевом и лаћманом. У друштву где се нађу, не сме Фалити, да се та знаменита песма не пева, свако зна кога се тиче, а Максини се морају невешти чинити, а и субјекта не ће на егзамен, јер би се тим још већма разгласило. Није шала кад се обична, паорска девојка спева, а камо ли Фрајла. Лаћман сваким даном све већма забринут, а и Милева озбиљна, као и родитељи њезини. Лаћман је лубав заиочео, ал не зна како ће до женидбе доћи. Сад тек долази најтеже. Сад је већ време ту, ствар је сазрела, лаћман је већ на раскршћу. И самом господар Макси ствар већ дуго иде. Ако да кауцију, упропастиће се, ако лаћман свуче униФорму, какву малу службу ако и добије, шта је то, бербер боље на крај излази. А бог зна хоће ли и добити. Па још ако је не узме, онда је тек белај. .1аћман кује гакове планове, који нису лако постижни. Има богату тетку, ал та не ће да зна за кауцију. Чекати на њенусмрг, и то јешупља ствар. Чује и го да лаћмана одвраћају. Код лаћмана још љубав некако превагу држи, други су основи слаби; ал љубав се не једе, не пије, с њом се не може живети. Господар се Макса саветује са госпођом Ф емом. Сад има са свим друге назоре, са свим се слаже са супругом. Договоре се, да госпођа Фема изјави Милеви, да би радо знали једаред докле мисли лаћман тако, и то је господор Макса рад знати за кратко време. Милеву дакле мати ослови, да ова лаћмана запита. Њој гешко пада да лаћмана занита, ал ако она не ће, онда ће мати ил огац, па бојати се је да се лаћман не нађе увређен. Милева се реши запитати га. Но како и кад ће почети? Већ је двапут лаћман у визити био, па је већ Милеви на језику било да започне, ал језик увек запне. Трећипуг охрабри се и пође јој за руком. Лаћман на трећој визити иде горе доле по соби, па сгане. „Слатка Емилијо, ала имамо много завидљиваца обоје. Од како цео свет зна да ћемо се узети, Фрајле, које се на мене радо оком бацале, сад ме „полупрезрително" гледе, друге опет гпикантне" примедбе праве, што немам кауцнје, а иначе да би се могао богато оженити. Друге опет удате госпе не уважавају оФициратако јако, кад показују озбиљне намере за женидбу; оне воле оне, који се не мисле женити, него само удатима дворе. Па

имаде и комората, коме је свака женидба трн у оку. Ал нека говори и мисли ко шта хоће, нас са пута не ће нико одвратити". „И ја сам свакојаке ствари чула, што ми нису баш пријатне. Све ми је брига како ћемо с кауцијом". „Нек се нико о том не брине, жива је још моја тетка, таме оставити не ће, а доста је већ и стара, послење имање је њено моје". „Ал говоре, као што је већ и онако познато, да се она твојој женидби противн". „То можда за сад, ал временом ће она уз мене пристати". „Ал слатки Емиле, мислиш ли да ћеш је моћи скоро приволети? Знаш, тако ми је већ тешко чекати, па ти чујем сваки час којекакве сплетие, нема горе него кад се ко жени илудаје, завидљивци као печурке расту, а и мом таги је већ сигурно гешко чекати, а и мати једва чека". „Шга, зар те отац и мати питају кад ће већ бити? Истина право имају желети што пре да буде, ал ту се не може на дане рачунати". „Није, него га видим да је нешто одвише озбиљан, брине се за кауцију". „За то, јер не би волео да ме са терминима кињи, то би била увреда, јер баш прави термин може сам бог определити. Доста то, да мора бити". „Ал слатки Емиле, ако тетка са свим не усхте, а тата не може, пгга ћемо онда радити?" „То не може бити, да ј&даред не ће хтети, — ал баш кад би се десило да не ће, онда би свукао униФорму, као шго ти реко, па би у ма какву службу ступио". То рече, па се замишљен брзим кораком горе доле шеће, а на лицу му такав израз, да Милева са њега чига, да је и сам у бризи због кауције и целе женидбе, само своју невољу прикрива. Милева наслони главу на лакат, па жалосно на лаћмана гледи. То његово храбрење извире из очајног стања. гЕмиле мој, је л' тиме не ћеш оставити, ма и не било кауције . . . , немој ме оставити . . . ја за тобом живим и мрем, ја сам готова па 1\и крај тебе и сиротовала, само кад сам задовољна. Ја ћу се мучити, ја ћу радити, и туђе ћу радити дању и ноћу, па ћу биги с тобом сретнија, него без тебе у палати. Ја сам научила нешто радити, још ћу учити, само ме немој оставити". Последње је речи Милева кроз плач изрекла, то је божанствено, бесмртно магновење. Ту је Милева врхунац своје славе докучила. У овом је магновбњу била она анђелска Милева, Милева пре нознанства лаћмановог, Милева лепе душе и дивног створа. Погледајте је седећу, на лакаг наслоњену; црне очи к небу управљене, пуне милости н љубави, образ извајан дивном нежношћу, искреношћу, достојан предмет за „киет" једнога Мурила. Што је год у њој лепо и добро, све се једно у друго прелива, све је усредоточено. Ваљда не ће никад тако дивотно изгледатги. Лаћман треба да је воли већма него своју армаду, нег све на свету, треба да се мучн, и нека се мучи као нрви људи, наши први праоци, а да заслужи у лицу зноја, у племенигој патњи, таку девојку, таку заручницу, као што је Милева. И лаћману се никад није Милева тако чаробна иредставила. Обриче јој све на свету, вели не ће је оставити, таре јој сузе, гаре н своје сузе. То су најсретније сузе у животу лаћмановом. пЗаклињем ти се Емилијо, да те не ћу оставити, макар те као надничар ранио . . . не био сретан, ако те изневерим". Обоје јецају, и — теше се.

Оставимо их мало. Не потраја дуго, па се разиђу у нади, у уверавању. Но од какве је користи све то? Заклиње се, да је не ће оставити, да ће бити надничар, па ће је ранити, не био сретан ако је остави . . . она ће опет радитн дањуиноћу, па ће покрај њега бити задовољна, . . . све је то лепо, и жеља Је ту и воља је ту, само и жеља и воља имају свога терета, па се мере као и друге ствари. Ако на кантару жеља над вољом превагу одржи, онда та воља одФркне у вис, у нонор сиомена, а жеља изгоре у пепео. Лаћман је још брижнији отишао нег што је дошао. Милева се топи у нади, мнсли јој лете на крили љубави, речи »заклињем се" „не био сретан« „не ћу те оставити* одзивају се у души јој. Но како ће све то тату и маму задовољити? Милева све од речи до речи исприча госпођи Феми, а она опег господару Макси. Ни једно није задовољно са лаћмановим одговором. „Тетка га не ће оставити", „свући ћу униФорму", „радићу као надничар", све суто празне речи код господара Максе. Сад је са свим променут положај Када је лаћман почео у кућу долазити, онда је кућевна политика господараМаксе тако удешена била, да лаћман кући част чини, да се кућа мало у рангу узвиси, да Милева не стоји у свету као каква простакуша, ил тек онако као „берберска кћи", но да се зна да и господар Максе иетина берберина, али да је она кћи чувеног берберина и „пургера", и да може и у већем друштву приступа иматн. То је докучено, Фрајла Милева је посгала чувена Фрајла, свако је Фали, и ништ' јој не мањка, само један елегантан младожења. Не иде ли ово за руком, субјект јој не Фали ма кад, и то најбољи. Тако је господар Макса рачунао, а тако исто и госпођаФема. Но од сада се нс може тако даље терати, ил се мора лаћман што пре на чисто изјаснити шта мисли, и кад може бити, па ако се не може, нека се прекине. Господар Макса и госпођаФема примају лепо лаћмана као и до сада, ал у понашању им је главни значај озбиљност. Лаћману се праве сваке етикеције, али све у озбиљној Форми. Ова је озбиљност несносна лаћману, ноња, схваћа да се то његове женидбе тиче, да господар Максн то дуго траје, за то да би хрђавији угисак отклонио, ночео је пред Милевом све већма и већма обрицати, ал обрицања су му таква била, да им се господар Макса не ће да повери. Лаћман је у својој л.убавној буни при сваком кораку, при свакој речи шепртљио, као што чине сви дешператни заљубљеници, но то све већма и већма пада у очи онима, којнх се ствар тиче. Оставимо га малко у дешперацији. IX. Глађеновић је приметио озбилшост на господар Макси, и знао је од куд то долази. Уверен је био да принципал зна за његову песму, ал уверен је да га на нспит узети не ће, јер би ствар још горе учинио, изишло би још више таквих песама; но озбиљност та долази принципалу од тога, шта ће биги са лаћманом и Милевом. Не да се то у кући сакрити. Где је све у радости пливало, самб кад лаћман дође, сад ту само сувонарна учтивост влада. ПГта више, иринцииал је према субјекту од неког доба са свим „сннсходителан", Глађеновић је себи увртио у главу, да је време близу, да ће се лаћман одстранити, а он ће на његово место доћи.