Србадија

76

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 4.

Ш то није био обичај пређе, сада иосле Бечере принципал задржава Глађеновића, па се подуже сњим разговара, одокторији, економији, женидби. Глађеновић је приметио и дешперацију на лаћману. Добар знак, мора да му не стоје добро акције, а толико но њега бол.е. Све је то повод што Глађеновићу л>убав према Милеви све већма расте. А шта је са Саликом? Глађеновић је према Салики своје галантне дужности чинио. Ишао је с њом по мањим баловима, особито код „златног бурета,« и будући је слабо ко у кући о њему до сада рачун водио, то се нико није ни бринуо за његова странствовања Салика је додуше ревновала, и то са Фрајла Милевом, особито када се за познату Милевину несму чуло, чему је опет Глађеновић сам крив, јер се сам издао нред Саликом да је ту песму он сам саставио, није знао тајну сачувати, наравно да је пред Саликом ствар тако исцифрао, да Фрајлазањим лудује, а он се тек шали. Но Салика је паметна женска. Глађеновић је пред њоме увек лаћмана грдио, из чега је она закључак правила, и то са свим логично, да Глађеновић због Фрајла Милеве лаћмана мрзи, јер за што би га мрзио, кад му није крив ни дужан. 'Го је Салики у толико већма тешко пало, што би ма којикасапски калФа за срећу држао, кад би му руку пружила. И оклевање са женидбом пало јој на срце, јер Глађеновић нема узрока чекати, данас да је узме, па наскоро може њен новац из сиротињске касе дигнути и оФицину отворити. Глађеновић премда је до ушију у Фрајла Милеву заљ }бл.ен, није рад тако на лако ни од Салике да се откине, то јест тако да га она остави, јер то би за њега била велика срамота. Салика се из ревновања мало срди, те преко својих другарица изјавн му негодовање. Нећ две недеље како се од њега уклања. Глађеновић мора то исправити. Напише писмо немачки, запечати, па у јутру, кад оде кунтове бријати, преда на пијаци писмо једној Саликиној другарици. Ова преда писмо Салики. Салика је баш собе прашила кад је писмо добила. Адреса овако гласи: „Ап сПе 1'гаПп 8аНка ЗеНп^ег" Сад чита изнутра: „Мате П1>е МигП" „Ти 1)13 1зез аиГ Ш1сћ, зсћоп у1ггеп Та^е ћо!) ГН 1111 §зе'п, т !г 18 вег 1а<Ј, коп п1(: 8сћ1о*еп, ћегг *и(; т1г \уе. I ћоћ <1оз ш4 Гегс1т(;, 1 ћоћ (:1 1тег кегп кор(, \^оп 1 браг1г, зсћаи аи? <1е1пе Гепз(:ег, коп II 111!: зеп, 1 \уаз (;и 1з1з ћез \уеП 1 1опг(; г\\ Т ато1 ро1ка т1(: Пзсћег КасИ, ипс1 \уаП \ №тосћ<; а Г,1с1 аиГ ипзег ГгаПп. С1 ГгаПп МПеуа 18 111 т1сћ ГегШ)!:, а1>ег I тосћ пиг а зраз ипс1 пиг с11сћ ћоћ кегп. Мет ћегг ћо! 1тег Пг сПсћ §ек1орЛ, ипс1 аисћ је (;2 к1орЛ. Кит рН зсћеп бигћод 211 ^о^епе Газ1, ипс! \уегта ргау аизтосћеп. К1з ћ 10000то1 ипс! 1епк ипс! р1е1ћ тк Нсћ 1п ћаШ^еп Сге1б (;е. С1а ^јепо \ т 1с, тапиргорпа". Дође недеља,Глађеновић дође код „злагног бурета." Убезекну се, кад види Салику где седи покрај оног мрког касапина, због кога мал' не страда. Ту је н др. Поливка, и седи с друге стране крај Салике у највеселијем расположају. Баш дигли чаше с пивом, и куцају се. Касапске очн пуним задовол,ством наСалику гледају. Др. Поливка умилно се смеши, округлн румени образи, прави серафимски лик. Глађеновић кад то спази, не да не сме, него не ће за тај стол; да си пиво донеги, нагнуо главу на лакат, као да га се ништ' не

тиче, па тек испод трепавица оком наСалику иронично вири. Нашла се и Салика у запари. Двоје око ње дворишу, мислиће Глађеновић да је она томе крива, а са свим је невина, јер гек што је дошла да га чека, а та двојица о.дмах се наклопише, па јој данути не дају. Шга више све се сњом куцају, јер пред њом је пиво, па подсмешл,иво касап на субјекта гледи. Салика баца очи љубазно и смешећи се на Ђоку, чисто говоре, моле, да јој не замери, јер је дошла у шкрип, и сама не зна како. Но Ђокине су очи го са свим другчије видиле. Он не зна, да је то тако морало бити, јер ннје шала за Салику како да се из касапски нокага ослободи; мора етикецију према њему набљудаваги.'Бока је опет много поноситији, и изображенији, и паметнији, никад се због тога не упусти у борбу која нема извесног изласка. Кад му је већ њнхово дворисање додијало, уздане једарсд, плати пиво и оде, нешто мало иоклонивши се доктору. На Саликином лицу боја се мења, касапин се шали, пребацује, како јој за берберином жао. Саликина прса не могу уздисај да затворе; тешко уздане. Докгор примети, храбри је, да има ко ће је утешити; нитање је, није ли доктор сам на себе помислио. Салика не сме да се пред њима покаже. Она је већ одавна приметила, да Т»ока шеврда, и да је у љубави штоно кажу као лептир, па се боји не ће ли овом приликом повода наћи, да је одмах са свим осгави, јер ако је баш до остављања, онда боље да она нега остави, већа је част. И није се преварила. Премда је касапин и доктор нуткају да остане, па доцније на музику, опет је нису могли приволети, но од једаред устане и оде на жалост обојице. Не требасе чудити докгору, шго иде на Фрајмузику, јер и он је био код милитарије и он је служио, но додуше није ишао баш зарана онамо, него доцније, око дванаест сахати, са својим колегом, докгор Верешом, који код милитараца служи, и гако после обојица до зоре пију и очи паре. Они су од мајсторски момака јако уважени, па радије се с њима веселе него ли са господом, нремда су сами господа. Салика дошла кући, јадикује, плаче, види да не ће добро бити. Глађеновић ј е отишао код „вола" и пије, не баш из дешперата, но због нромене и неизвесне будућности у љубави. Такве ствари нисуњему првина, ал тек онет мора се из старог стања у ново „пребродити", на и то нешто мало муке кошта. Ђоки ма да је било срце као шлоФкана, ипак и шлоФкапа има своју страну, лице, с које се веже, ма да се може и наопако, тако је исто и са љубави. И жао му је, није шала, такву девојку као Салика напустити, ал некако тако судба изгледа; и жао му је, и опет је мора напустити. А за што? Глађеновић од оно доба, од како се лаћман између љубавн и кауције копрца, све већма је у Фрајла Милеву заљубљен, јер су му и изгледи бољи, па за то и не може две л.убави водити, па макар да му се и није допало касапско друшгво код Салике ипак му је та прилика добродошла, не може Салика, не може нико казати, да је он изневерио, него увек чист остаје пред светом, макар да и сам мало другчије мисли. Са свим је на чисто. Кад оде, а он сутрадан у јутру поручи Салики по њеној другарици Резики, да љубав одказује. Не треба се ни сумњати, да је Резика пре него шго ће у касапници меса купити, куда је пошла, „на крили ветрени" Салики

догшрила, да јој интересантну ал и жалосну новину донесе, која ће све дотичне кругове нотрести. И таке услуге другарице једна другој радо чине. Кад чује Салика, канда је гром поразио. Није се томе од ТЈоке надала. 11ише му писмо, извињава се, но ТЈока осгаје глув, не ће да јој одговара; дошла је до највећег дешперата, хоће да скаче у Дунав, да поједе „рајпелцле", ал Резика и остале друге одговорише је од ге лудорије, теше је, да је и њима свима то исто пасирало, и то свакој од њих пасирати мора. Лагано и утеше је, а овамо и радују се, што је Салика сад њима са свим подобна. Дакле између Ђоке и Салике је највећн пФаше« да сад свако на своју страну тера. X. Лаћчан Предић и Фрајла Милева једнако дешперују. Лаћман збуњен, збуњеност та примећује му се и у служби. При егзерциру тако је расут, да корак пофзли , збуњено командира. Буде сажаљеван и укорен. Када се са Мнлевом састане, а онн се више гледе, него ли што говоре; очи им говоре. Милевине очи пуне мнлости, ал тек једна црта Фали дане засузе. Лаћманово лице бледо, усне полуотворене, поглед жалостан и дивији помешано, у говору запиње, закључке у мисли детињоке Фантазије, обоје виде да с њима није добро. Тегка не ће да зна за женидбу, кауције од никуд. Његова збуњеност већ сваком је позната, и господар Макси, и госпођи Феми, и Глађеновиђу, па и самомЛ>уби вицесубјекту. Сад се тек господар Макса нашао у запари. Бећ је сва кућа због удадбе на глас изнесена, а овамо, нема изгледа; овако не може дуго остати. Бело ил црно једаред нек се зна. Мора доћи одлучан дан. Господар Макса зове лаћмана на ручак. Лаћман би волео да га та горка чаша мимоиђе, јер зна, да ће се ту нешто главно решити, јер га господар Макса већ од неког доба није наручак звао и одвише је озбиљан. Шта ће сад рећи, пгго га на ручак зове. И сама Милева стрепи. Лаћман дође на ручак. Понашање му је круто, као да је први пут у кући, говор нескладан. При ручку га госпођа Фема гледи н мери. Господар га Макса нутка, ал све озбиљно, а лаћман једе мање нег што може, само и у томе да се не замери. Милева тек крадом тајни поглед на њега баца, кадкад би му у разговору помогла, да само испадне по ћуди господара Максе. Збуњен лаћман говори о великом аванжирању, о неком дуелу, да је један официр од другога због заручнице погинуо, све узбуђујуће, сензационе, но ипак према прилици нескладне ствари. Господар Макса га мирно слуша. После ручка мати намигне на кћер, да излазн, обе изиђу, а господар Макса са лаћманом остане. Сад ће се лаћману пушити кика, на таком испиту, „Ферхеру", није никад био. Господар га Макса понуди лулом, а и сам пуши, лаћман прими. Господар Макса повуче и избаци велики дим. пГосподине лајтнант, ви ми не ђете као оцу замериги. Видите ја сам вас радо у кућу примао, и мило ми је било с вами време пробављати, но видите, ја имам кћер, да кћер, коју сам рад удати, ту је већ време. Што долазите у кућу, девојка је јако па глас изнесена, кажите мн право, шта намеравате?" " „Ја мислим да је моја намера вамн позната, рад сам узети Фрајла Емилију", одговори лаћман мало загушљивим гласом. „То је све лепо, ал како? Ви кауцију требатс, ја је не могу дати, а да моју кућу не